Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Космај, видик на југу затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник, на дренову штаку ослања се Повлен, оглувео од топова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио. Чује ли он то? Или је оглувео? Исакович онда, сав црвен у лицу, од стида, поче да тртља, како он поштује њеног оца, и очево пријатељство.
Има он, каже, и друга посла, а не само да буде дадиља. Ана се тужила Варвари да је Ђурђе, у Кијеву, као оглувео, као занемео, нити мази, нити тепа, него је само посматра, из прикрајка, као да је нека додола, или лутка, од крпа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу. Као да је био оглувео и омутавио, ћутао је, теглећи се око кола, преносећи коже и ћебад са кола до точкова и од точкова опет до кола.
Занемео и поспан, као оглувео, он је у себи чуо, и те како, плач и шапутања. Шапутали су му не само његови људи, који му се јављаху у сну, него и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он се зарије под пласт сена, али дође бик те преврне пласт, и он се растопи. У бегању Тројан је оглувео на месту где је сад село Глушци; отпали су му табани у селу Табановићу; ослепио је у Слепчевићу; изгубио је штит у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Глас — обичан. Само, викао је кад говори. Као и сви воденичари. Нисам хтео да му кажем да је сиромах оглувео поред камена и витла. Цео свој век провео је у воденичкој буци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А потпоручник „Кица“ објашњавао им је. Сиромах, од контузије сасвим оглувео — и показивао им Перу „Ђеврека“, који је лежао као укочен на кревету и исколаченим очима посматрао таваницу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Марко је био очајан, путовао да га „макар на леђима донесе”, али није успео. Средњи син је у паду с коња оглувео, отишао у калуђере, и у манастиру, као добар економ, учинио добра. Али је пио прекомерно, и није ни средњи век дочекао.
Од душевних и телесних мука, Мија се за неколико дана стопио у дете од седам, осам година. Па је оглувео, ослепео, и после три недеље дана, иако без свести, у мукама умро. Живот је уосталом изашао био из њега још у Суду.
Шта ћете. Жив човек је жив човек. — Како? пита прилично оглувео гробар по два, три пута. А, јесте, то и ви добро знате, први је умро Васа... како оно беше, да, Димитријевић.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине. Тако су и године пролазиле, смењивала се лета и зиме, расли снегови и борови, а орах постајао све