Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи. Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када сте га некада овде код мене упознали изгледао је - зар се не сећате? - као сасушено, оголело, стабло које није више носило рода. Но одједанпут олиста и поче да носи најлепше плодове“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
снег је ромињао. Суве снежне пахуљице вејале су у густим ројевима, заклањале светлост и шуштећи падале кроз оголело грање... Неки прозори на кућама били су отворени. Тамо је сада било топло...
Ћипико, Иво - Пауци
По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови. Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... ...