Употреба речи огорчено у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Умакао сигурној смрти, уверен да новим опасностима нема краја, Христић је одлучно и огорчено одбацио помисао да се врати у батерију. Кућа — била је његова једина, болна и рајска мисао.

И у том ужасном напрезању он је изгледао просто унакажен: очи му се шириле и кривиле некако свирепо, потајнички и огорчено; нос мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала,

А после проналазач наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим. Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде.

Африка

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име. Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено. Трифунова жена није волела ни жену Ђурђеву, Ану.

како пукоше два пиштоља – то јест два бела облачка, а чу одјек пуцња, и виде и хусаре, како се врте у гомили, која је, огорчено, урликала. Пренеражен, Павле је хтео да виче, али беше занемео. Осврте се, али Петар и Ђурђе беху нестали.

Не ваља то! Треба живети онако како Хунгари живе. Весело. А не као Серби, огорчено! Исакович се праштао, од секунд‑секретара, са изразом досаде на лицу, као што се и од Кајзерлинга праштао.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Неки се прекрстише и забезекнуше, док су други, извадивши луле из зуба, пљуцкали огорчено, дубоко уверени да је то нека превара. Беху се опили од ваздуха.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се удудучили ко турски

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја. — Ти стиже, стиже?

Треба да знаш, ја волим Бату и ја сам хтела јутрос да дођем, али нисам знала пут.“ — Ја, није знала пут! — вели огорчено командир. — А мало смо пута шетали. Уосталом, сад ми не треба! — он баци чачкалицу из уста и диже се од стола.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— И ову војску Водиш на народ! Срам те било! Зато ли вас ми хранимо и одевамо — огорчено рече Аћим. — Не лај! Наредићу паљбу — официр лако скочи с коња, стаде пред Аћима, упери пиштољ и јетко упита: — Ти си

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад год сам се у животу огорчено правдао, то је увијек било више из темперамента него из чврстоће увјерења; и кад то кажем, чини ми се да истичем нешто

Тједник је извјештавао о поновном процесу у коме су се двије жене огорчено отимале око човјека који је изгубио најприје памћење, па затим сама себе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је у својој беспрекорно складној путописној прози знатно унапредио и на виши степен дигао синтаксичку вештину код нас, огорчено супротставио 20-их година потпуно супротноме развоју који је тих година био узео маха.

Петровић, Растко - АФРИКА

Он узе на страну једнога црнца краљевог и говораше му огорчено и расрђено, спомињући у неколико махова краљево име. Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— То је мародерство! — вели огорчено потпу ковник Петар. — Ама то је благо речено... То је „шинтерај“, господине потпуковниче!

о прочитаним књигама, о слободи народа, о националној мисији Србије, о љубави, онаквој како смо је ми схватали и огорчено смо нападали тога великог разбијача свих животних илузија!... Заиста, били смо понесени дечачким идеализмом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

и на сто (по коме је немогуће налактити се и, врло мало намргођен, одморити се у ћутању) ударити огорчено песницом - док пљувачка клизи низ уста - викнути: Да, ја се зовем баш тако!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности