Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио! Ја погледам кроз манастирску ограду. На дебело стабло гранатога ораха наслонила се једна женска.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у кошари, кад ето ти однекуда курјачице, која, не могући к њој уљести, почне јој говорити споља, завирујући кроз ограду: „Сестрице, по свој прилици ти се мислиш опрасити; зато сам ти ја на помоћ дошла.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
После вечере прегледам домазлук: закрпим кров, подупрем ограду, накупим кишницу у каце и араније. Уто и спавању време.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Остадох једин, са женом и децом... Куд ћу и шта ћу? Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати... Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце! Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи. — И-ју! Мâ — трже се Јула и хтеде да викне мáму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ко зна шта је тамо сад? И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она сама спава; да је можда која од тих жељака баш сада, док је она овде,
Жељке пробиле се кроз ограду и одмилеле у гору а она остала ту и била већ почела да се распада кад су је нашли мртву. ИX ПАРАПУТА За њега се не
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па их је и она научила и сад их зна. Била је села, ту, код шедрвана, на неку камениту, ниску, ограду. Исакович се, ушепртљивши, вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан, ноћни, ваздух не
Затекао је Варвару, како седи на кућном прагу, на степеништу којим се излазило у башту. Имало је ограду, дрвену, и са десна, и са лева, као пар препона.
Костјурин је био спустио дурбин и зграбио рукама ограду трибине. Уста су му била отворена, али није пустио ни гласа. Гледао је у коњицу која је јурила на њега, исколаченим
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су мангупи парили очи, добацујући нешто што се не препоручује на часовима моралног васпитања.
Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој! - Како сте, милостива? - кезили су се мангупи покачени о црквену ограду, а старица, поскакујући као да гази по нечем врло клизавом и несигурном, понављала да је, хвала Богу, сасвим добро.
Ту ће се, као и увек, придржавајући се за ограду, попети на скелу која је одавно престала да плови и одатле, све док сутон не изједначи боје, посматрати децу, бродове
- Неко мора и да крмани! - рекао је, иако је скела била заглибљена у муљ до гуше. Наслонио сам се на ограду и погледао га, а затим смо све троје бацали каменове у воду, и као и увек када сам се трудио, бацао сам лоше.
Атаман их је био већ свукао, само што је Рашида била бржа и готово не додирујући табанима ограду успела да претрчи оних педесет метара, смејући се. Сада је био ред на мене. Ово ће се, као Бог, смрскати пода мном!
- Сада више не! - рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле. Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само косу налик на светли
затим је Бароница одговарала о стању оног нечег под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око.
Уз саму ограду очеве куће видех један љубавни пар и тргох се у исто време кад се и они одмакоше у страну. Не знам како изгледа
Хоћеш ли или нећеш? Хтео је. - Остави тамо, а онда продужите! - показао је камену ограду Исаијине куће, очигледно рачунајући на још један шамар ако приђе одвише близу.
Обучена у светлу хаљину, с великим сламним шеширом на глави, стајала је ослоњена о ограду скеле и посматрала како се Грета узалудно пење уз отвор кабинице. - Шта ова ради на скели, Боже свети?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са секиром и коцем, Ананија провуче се кроз плот, чим се месечина јави. Закачив гуњем о ограду, он се умало не врати, толико се препаде од необичног изгледа пољане, шуме и брега, што се дигоше пред њим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нисам знао треба ли да се узбуђујем, јер још нисам био одрастао. После је хитро прескочила гвоздену ограду свог врта и отрчала према Конзулату што га је читав град мрзео више од свега.
права будала! Да је то казала мени... – Било би исто. – Врага би било исто! Пуфко гледа Бел Амија како прескаче ограду кафане, и, док наставља да седи, зна да не би било исто, зна да неће бити исто. »Добро је овако...« мисли даље.
— судар два дрвета, и кад клис прелети теткину ограду и падне на улицу. Шта да радим? Изиђем пред кућу на улицу зараслу у траву, кад тамо поред мог клиса стоји наш комшија
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке. И она се морају истутњати и протјерати своје прије нег се смире и легну као и
Алај гаћа, цицвару му љубим! Тек пошто је устао и отресао се, спази стару нену како тетура и посрће уз ограду шљивика. Прискочи јој игракну: — Охо, богами тебе твој Дедо доватио гелером по мишици.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На овом месту ваља нам учинити једну ограду. Све народне приче, записане и прикупљене од Вука до данас, нису разуме се истог квалитета, нити се све могу назвати
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ако се сећате, тетка Пола кажњава Том Сојера тиме што му нареди да офарба једну дугачку ограду. Он почиње да је фарба, ту ограду, мислим, и фолира како му шљакање причињава феномеланал провод.
Он почиње да је фарба, ту ограду, мислим, и фолира како му шљакање причињава феномеланал провод. Толико се уживи у то фолирање да му остали дечаци из
као што су, на пример, цркнуте мачке, калеми од конца, кликери и ти фазони, само да би и њих пустио да мало фарбају ограду! Шта сам, у ствари, радила целог живота? Фарбала Београд.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Гле, кад си тако чио и вредан, строг и уредан, брајкане мио, ти би мени послужио. Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.
Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође. Пљували су с времена на време. Рибе су се окупљале па затим продужавале пут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стражар их је с муком задржавао. Најзад неко викну да се народ пусти и свет покуља са свих страна, прескачући ограду, гурајући се, вичући, дозивајући један другога.
Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра.
Али не пуцају... Побауљке крећу... Неки претрчавају до једне врзине. И остали се придигоше и сад су поравнани уз живу ограду. Осматрају... Пушке се чују све чешће. Један погрбљен трчи дуж ограде. Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!...
Коморџије привезале коње за ограду, а они поседали уза зид, скинули кошуље и требе се од вашију. На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих
Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду... Али дужност...
Она четворица су већ према врзини. Сада трче... секу махнито ограду... Зинуше четири отвора. Хаубица стиже. Један се занија и паде, опет се диже и сви се изгубише међу оградама.
— Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду. Тада нам добаци: — Вас двојица ме подсећате на апаше... Водате ме по овој мрачној и каљавој ноћи као луду Марику.
Али међу нама је постојао прећутан договор и, чим неко застане, сјаше с коња, завеже га за дрво или ограду и онда прилегне покрај пута. Тако на махове ја сам одспавао један час. Преко дана било нам је већ лакше.
Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта. Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и зрелог сена.
Једна симпатична, омалена бакица стајала је иза мојих леђа, подбочена рукама. Пристадох, вежем коња за ограду и уђем у двориште... Прича ми баба да су јој синови и унуци у рату.
Један железничар у војничкој униформи ишао је журно, ударајући о точкове вагона гвозденим чекићем. На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак и неки пас промолио главу.
Умро је ономад. Јуче су га сахранили... Занемео и збуњен, стајао сам оборене главе, наслоњен на ограду. Тешко ми је било што више немам оца, жао ми је мајке, плакао бих, али су ту око мене људи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГОДИНЕ НЕДЕЉА У МАЛОЈ УЛИЦИ Ко букет кликера трешња зрела Тамо, на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња
Једва чекам да сазнам. а ваљда и ти Читаоче, шта ће даље бити... ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком
Зидао сам, од речи, одбрамбену ограду према стварности; у тој огради ће, онај ко уме да гледа, пронаћи многе рупе, и кроз њих назрети невеселу позадину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
неизрециву законом покорив се Владики, залутало поиска и нађе и на раме своје узевши, преблажени, као пастир приведе у ограду покајања, оче Симеоне!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, по месецу дана ето ти његове матере, с мојим старијим братом Илијом, која, како уђе у ограду манастирску, стане насред авлије, пак почне псовати и ружити калуђере, вичући да ако јој нама[х] дете њено не даду, да
Сат по подне, сунце припекло, нити даје ту више | стојати. Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа церков.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сама му је рекла: „Живу ме нећете избацити из куће. Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зауставио се случајно и наслонио се на ограду од камена кроз коју је промицало слеђено шибље. Тражио је у себи радост јер је Београд, најзад, био освојен: радост
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла. И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох:
Ја љутито појашем коња, који ме је чекао спремљен, џиднух га немилосрдно у слабину, па прескочих разваљену ограду. Кад сам се окренуо да бацим још један поглед на кућу, сељанка је стајала на вратима.
Наједанпут, наслоњен на ону гвоздену ограду терасе и онако замишљен, тргох се а дах ми застаде, па се тако некако изгубљено занесох као да нисам ни будан него да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал. У исти мах севну секира према месечини и
Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.
Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште. Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што не могу? — одговара он. — Можеш свугдје, осим ондје гдје је заграђено, и показа јој руком ограду, па оде да нареди стоку. Кад се повратио рече јој: — Ти ћеш да идеш.. . елате! — и хтједе да се к стоци поврати.
милујући је, све јаче гори од пожуде, и нехотимице зближи се, да му осјети мушку вољу, и шапће јој: —Заклонимо се у ограду! — и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани.
Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе. Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас
У недељу рано обишла је глазба главне градске улице, а ограду окитише сваковрсним заставама. Пред ручак обавила се свечаност у присуству самога владике и остале одабране господе.
—Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама. Кроз тесне улице дођоше до врата неке запрљане потлеушице и ступише унутра.
Краков, Станислав - КРИЛА
Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау... огромни пас се залетео у ограду, и са пеном, уздигнуте главе урла. — На стражу, па у патролу, па у јуришање...
По парку су иначе милели придигли болесници у подераним огртачима, и чежњиво гледали кроз гвоздену ограду на улицу, по којој су у хуци текли камиони и трамваји.
На вратима се указала војничка патрола. Шкоти су извукли штаповима целу ограду од оркестра, и причврстили је на отворе ложе, које су сада постале кавези.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити. Наиђосмо амо на ограду некога јадника, па кад навали војник, ви'ш, ка' и виор диже све за тили часак. Остаде сам чистац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— командир касом истера коња на вратнице, заобиђе ограду и у галопу приђе групи војника, који су копали на њиви. — Ко је међу вама најстарији? — запита строго.
А ујутру смо већ у Галипољу.“ Али ипак, зарад сваке сигурности, појасеве нисмо скидали. Седели смо наслоњени на ограду. Сан ме поче хватати. Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
са четири листа, додирне њом ону ограду, а ограда се распадне; сад човек треба да јој притрчи и отме д. (јер би је она иначе одмах после употребе појела).
Нађу се њена јаја и ограде да не може да им приступи. Кад то види, опа се врати, нађе р., донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р.
Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р.
Ћипико, Иво - Пауци
—А да! —Крупно није моје, а ти ради што хоћеш... —Да видим. Војкан изиђе из куће и поведе рубача иза гувна у ограду. Под големим храстом, гдје стока пландује, показа на вола и краву.
а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале! Не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду! Што није уоколо овако? Ко је овај подмладак чувао и одгојио?
” И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.
По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода. Сврнуше путељком у доце. Јуре разгради и уљезе у своју ограду. На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати. По винограду плива вода, к'о да је море.
— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат. Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?” помисли „он, син сиромашнога сељака .
Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа. Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме. Наслоњен на ограду шеталишта, дуго сам посматрао мирни ток Саве и Дунава, и почео да са поуздањем размишљам о проблему календарске
Јер док сам на Вас овде, наслоњен на зидану ограду моста, изгледао и посматрао пролазнике, опазих изненада једног Бокеља сина Боке Которске.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зидар се подругљиво смеје. — И без ограде тешко плаћа; оно, дасака има пун Дунав, само не лове с мрежом. — Ограду ипак наместише. Тад се први пут појавила, да остане цело после подне, госпојица Ната, ћерка Пантелије чиновника.
Тад се први пут појавила, да остане цело после подне, госпојица Ната, ћерка Пантелије чиновника. Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку.
Сава се добродушно и паметно смеје: — Још нисам видео ограду која два краја не састави, и нема врата... Ајде, да чекамо шта ће даље бити. — Жена је љута. — Оделио се од нас...
Слушај, Саво, да учинимо шта можемо и шта не можемо, да и ми њему подигнемо такву ограду, пред нос. — Немој, не ваља одмах с комшијом у инат. Не знамо још људе какви су по срцу, ако су луцнути у глави...
— Тих година, у ортаклуку са својим орахом, ако не са аласима, Ната подиже ограду са друге и треће стране. — С лица ће ограда бити округла, као код апотекара. С мојим ора'ом, ја сам двор на Кашикари.
Алас је псовао жестоко и грубо. Хтео је, вели, те године да доврши ограду. Ната слуша како говори као да је кућа његова, или тек што није, али ћути као миш — и да купи жени сребрн ланчић с
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду. Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс.
Стиснух зубе, па је дохватих и рукама допратих до њеног правог положаја... Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци.
Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који. Друго је са пешацима. Пешак не бежи, већ легне за прву ограду... — Јест, у теорији је тачно. А шта ћеш ти да радиш ако коњаници не побегну... Добро, и да побегну.
Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи.
Негде на зачељу подигла се велика прашина. Сигурно је топ закачио за ограду од камења. Сретосмо рањенике који замичу за ограду. Пред нама се указаше коњовоци. С пута — викну командир.
Сигурно је топ закачио за ограду од камења. Сретосмо рањенике који замичу за ограду. Пред нама се указаше коњовоци. С пута — викну командир.
Пред нама се указаше коњовоци. С пута — викну командир. Они оптрчаше око коња, приведоше их уз ограду и телима својим налегоше на њихове сапи, да их топови не закаче.
— Зна се. Поделићемо братски — и Танасије замаче за ограду. Било је подне. Ваздух врео, да је тешко било и дисати. Две хиљаде осам стотина! — зачу се команда.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Горе наши резервоари нафте и бензина! — мукло рече учитељица стојећи уз ограду дворишта. — Јесу ли то Нијемци запалили? — шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо.
— Ехеј, Николетина, видиш ли ти авионе? — зовну Јованче крупног момка, који је поправљао неку ограду у заравни подно брежуљка. Николетина је и сам пажљиво ослушкивао, па одмахну главом. — Нијесу оно авиони.
Николетина остави мотику којом је нешто у башти копао и брзо прескочи ограду. — Гдје су? Куд иду? — Ево их уз пут. Иду твојој кући.