Употреба речи ограну у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Бели данак ето веће свану, Јарко сунце земљици ограну, Да л' и теби, тужно срце моје? Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто,

Обрашчића, усничица краси! Дево, дево, да л' ћеш бити моја! Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици ограну — Срце моје, ти се без покоја.

Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви. Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У томе ограну сунце. Сад сам требао да погледам на оне предмете на коси, што мало пре привукоше моју пажњу; сад ће се зацело јасније

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

има и код Хомера, на пример: „Кад раноранка зора ружопрста освану веће“ (стих који одговара нашем „Када свану и ограну сунце“).

Милош више не шће ни искати, већ сам узе пак се напи вина. Док се Милош мало поначини, утом свану и ограну сунце; ал' повика са града Латинче: „Ој, чујеш ли, српски цар-Стјепане!

Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак излазио на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности