Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кажу ето сунца огрејана Да донесе нама бела дана, А мени се млађаноме чини Као мачак ноћу на сланини, Кад што шушне, а он од стра скочи,
Па је зови, тари, водом скропи, Докле јадна очи не отклопи И угледа опет бела дана И његова сунца огрејана. Ао дана, свима, свима дана, Али Мили тама са сви страна; Свима грану сунце огрејало, Мили само за горицу пало.