Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело — Ко да гледне чарне очи
Ено зађе сунце огрејано, А врћу се чете непрестано Од горице од оне каурске, Чете иду, а чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па
Ох очи, уста, груди беле, Што ћу без вас јадан? Још не иди, још је рано, Још зорица спава, Јоште сунце огрејано Крај зорице чмава, Јоште роса, још не пада, Ао моји јада! Да однесе моје мило, Просто јој не било!...
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада! Сунце зађе, паде тама, Аја оста сама!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело! Ко да гледне чарне очи
“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'! Сунце зађе - паде тама А ја остах сама!