Дучић, Јован - ПЕСМЕ
реке која је делила ове две земље разговараху два човека: — Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје. Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ај, је л’ добро диваним, тане му госино! Вина ти меникана дâј, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. — ’Оћу, ’оћу, Нићо!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и о Еви, причу о Рути, о Марији Магдалени, о Содоми и Гомори, све док се манастирски не јаве петли, док сунце не огреје гнездо шеви.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не, не!.. Живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће... Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Човек се на све навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам, тако, да загревам њу. Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
се одмах натраг у јазбину, и спава још шест недеља; ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да огреје, он се већ упути у шуму, да тражи што за јело. ВУЦИ — ХРТОВИ СВ. САВЕ Савица се зове пост који се пости светом Сави.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Јеси чула, удаје се за профисора, а радница! Дако једаред и мене сунце огреје! ИКОНИЈА: И двапут шкембиће! Толике су се поудавале, па је л их огрејало?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту в. неки скину чим сунце огреје (ГЗМ, б, 371; 374). Овај обичај заједнички је и другим неким ие <= индоевропским> народима, упор. Е.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Посилни Исајло сручи нарамак дрва покрај ватре и подбочи се: Господине поручниче, ко ће да огреје сиротињу моју? — обрати се поручнику Луки. — А, господине посилни, Исајло Аранђеловићу, ко ће моју?...
Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу... рогоњу — говорио је Лука плачевним гласом, подражавајући Исајла. — Срам те било!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
некаква ватра, а крај ње старац у дугој кабаници кромпире у жар загрће Спокојно и тихо рече он младићу нека се огреје и мало утоли глад, не изненадивши се што га у пустој планини види, као да је по договору младић дошао.