Употреба речи огрејем у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. — Зима! — Па хоћеш лећи? — Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму... Само одмахну главом, па рече: — Не угреја кад зима са срца долази!... Да идем лећи...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању. Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Тако?“ „Јесте, боме. Ево видите, сада, на овој зими, кад бих хтео да се огрејем чашицом љуте ракије, не смем то да чиним“. „Јер знате да ракија шкоди здрављу“. „А, не због тога“. „Него?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

да говори: „Повео сам“, вели, „моји волови, господин председник, дрва да насечем, сиротињу моју, Циганчиће, да огрејем.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић;

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности