Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
плету, и паликућама лампу над вечером пале; којима нико није толико грешан да га не окупаш, не нахраниш, и не огрејеш, И нико толико моћан да му не помогнеш, И нико толико туђин да га оставиш у невремену пред вратима.