Употреба речи огреју у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој;

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А да испразним ову канту, па у канту? Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже! А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо...

Ћипико, Иво - Приповетке

Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило. Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове.

Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да их и грије.

—Немој, брате! — замоли одједом Арнаут Миливоја. — Немој! Пусти ме да нађем децу, да им наложти ватру да се огреју као и они срећници тамо! Мајка им је умрла! Ко да их прикупи? Зар су они чему криви? —А колико их имаш? —Петоро!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности