Употреба речи огријано у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Моје очи Извађене, Моје добро Изгубљено, Моје сунце Огријано, Које ми је потамњело!... — Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Зора зори, та зора бијела, Би бијела па се зарумени, Е угледа изненада драго, Оно, брате, сунце огријано, Па се зави у копрену златну, И утече са неба ведрога.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Твој Дане још давно је пријавио твоју погибију. — Како сад то, бако? Овако је то било, сунашце моје огријано. У оној бјежанији, у рату, изгубим се ја од свог комшилука, од нашег свијета, па ћу ти, онако с ноге ћа уогу, згодити

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

и фратара, па пошто чуше шта је било, потрчаше к цару вичући: — Аман, честити царе, божји намјесниче а наше сунце огријано, правду нам и суд! Ако смо се и одоцнили, нијесмо запостили.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности