Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту Лизу док набаса. 24.
“ Ту г' огрли, па пољуби. 68. „Ох мој Боже, драги Боже, Сад сте моји, сад сте моји! Ал' кад мислим што бит може, Срце ми се
“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу
Ћипико, Иво - Приповетке
Обухвативши рукама кревет, простре се по њему као да види на њему свог човека и жели да га огрли. Деца се приљубише уз њене скуте. Крију се у њих и плачу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у... Она га огрли обема рукама, клече испред њега н засу Сузама, врелим и јаким као бујице.