Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости што вене. Огрн’о сам покров среће убијене!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама ништа друго. — Па ето уј'о за сису. — Па је л' се носио као официр? — Укр'о, веле, шињел докторов па га огрн'о а мрак па нисам несретна ни загледала. И ма'ом ћути, само они што га довели кажу: — Ето ти правог правцатог доктора.