Употреба речи огрнули у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Рука ме је све више болела. Од радости и болова сузе су ми текле. Око моје мишице нарастали су завоји. Огрнули су ме најзад шињелом. — А где су се Бугари разбегли? — пита Мишић.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од намастира Гомјенице. Огрнули некакве старе, лисичином постављене ћуркове, испријечили подугачке чибуке, па иду и помало посрћу, а ђаче пред њима

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

градски таинџија, старац Фочо од стотине љета; све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне бињише, сузе роне, а прилике гледе: „Ала, кардаш, чуднијех прилика! Оно, јолдаш, по нас добро није“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности