Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гомилице народа што бежаше, виђаху се као сенке у даљној даљини. Само једна четица јуначких синова, огрнута у кабанице и опаклије, са гаравим пушкама у руци, даваше отпора маџарским легијунима. Отпора...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи »о деснују«.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видео сам је како, огрнута својим старим кишним мантилом, путује кроз ноћ у возу што савлађује огромно растојање, векове и километре између два
отима снајама џезву из руку да сама скува кафу на њихов начин и тако све до сумрака, када ишчезава некуд кроз папрат, огрнута дугим шалом, и сама тамна као ноћ, шушкетава као зверка грабљивица у доба парења, тајанствена попут ловокрадице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Црногорака није само пажњу привлачила, него просто очи плијенила једна од оних двију дјевојака, стасита, прсата, огрнута црном струком, с једном руком за појасом, с другом спуштеном низ стегно.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта је радила? Читала неку књижицу у којој су сакупљене разне шале и смешила се онако, сама за себе. Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом.
“ И таман да каже: „Режија, молим филм!“ —- кад у кадар, ни пет ни шест, улази мачка из унутрашњости огрнута само завесом и то провидном. Боса, на часну реч! — Извините, молим вас — рече она — где је овде... оно ... оно...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Кад курве треба бранити, први си ту! (Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она, радосна, одговарала је: — Хвала, хвала, да Бог да ускоро и убрзо и ваша девојка! Софка, огрнута у нову, скупоцену, невестинску колију, дар од свекра, ишла је у средини. Било јој је пријатно.
Марко опет да излуди. Једнако брани, не да, а кад примети да је ко умакао, он слуге да побије. Софка, огрнута колијом, лежала је. Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене. Била је сва врела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је, дакле, наша мајчица, у сјају своје прве младости. Огрнута сребрним, светлуцавим плаштом, изгледа као каква васионска принцеза са милим, а достојанственим осмејком око усана.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (одгурне стакло и метне га испред себе): Нећу да пијем. Нећу. Улази Наза (огрнута фереџом, са дахирама испод пазуха). НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка?