Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души
вихор ветар, Отворио стаклен прозор, Угасио огањ жишка, И у среди собе мале Стоји оно Сабља-момче У мртвачком огрталу. Двоје младих загрљених У камен се претворило. Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети!