Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци коње повезаше, ватре положише, кафу пеку и пију. До сад ли два ли дође Миленко, огрте влашку белу кабаницу, и влашку капу, и дозива и̓ турски, каже: „Селам вам је од бимбаше, сад ће доћи, но кажите ми ко
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. — Да зовнемо, да зовнемо!... Стој!... Ја ћу ићи!... И огрте гуњ, па се диже попиној кући... Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче!
— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. — Можемо. Хајдемо заједно. — Хајдемо... Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. — Стојо! — рече попадији.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— И ово је, знам, ваше масло !... Платићете !... рече она, па се огрте и оде преко дворишта. — Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се. И куд ме ђаво наведе да је дирам!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
С оружјем... знаш. А ти, Станка, ходи овамо. Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. — Седи, одмори се... видим да си се много уморила.