Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Узели смо гордо у своје трофеје Све твоје огњене заставе и маче, Опленили твоје смарагде што зраче, И твоје матице развели у леје.
Теодосије - ЖИТИЈА
и клањајући се љубави сина као светима, И примивши ОВО целова га, и развивши писмо прочитати га не могаде, јер огњене сузе љубави зраке очију његових покриваху. Тек после, укротивши сузе, могаде га прочитати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Душевно млеко, с кљуком у паду, упија нагон фотосинтезе. Гужва, и смуди, неправди браду трубачки септет с Огњене језгре. Бронзано брује - постају звона јаросне трубе са Јерихона.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Био сам створен и за љубав и за живот, али се тај врели пламен угаси, и на том месту, где су буктале огњене страсти, остала је шака врела пепела, којим се титра животни поветарац, те каткад распири неку неутуљену жишчицу и ја
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
наш стан заузео на сладосној води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене муње, могу ходит на ноге лагане, возити се, који хоће, могу на огњеним својим колесницам.
Два војводе небесног воинства одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с грмљавом небесне музике.
“ Легионах сретњи началници полећеше од трона вишњега на огњене своје колеснице у веселе небесне равнине да светкују у слаткој љубави паденије неба противника и рођење новог
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај делић једини Ништавог бића љуљку не види!... Да га не буде!... Да га нестане!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Божество нам је душа у телу; а Дубоко чувство чесног и краснога Чист образ његов. Милошеве Силе су огњене слуге оног. Та Милоши би, лаж да не сплете Вук, Скиптр задржали несрећне Сербије.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго
А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога. Састаше се четири чауша у Призрену, граду бијеломе, код дворова