Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Последњи отпор српски у Банату беше на Томашевцима. Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисну — ал’ залуд борба! Брат до брата, пријатељ до пријатеља, са убојним оружјем у руци паде.
Обе су ужасне!... У првој влада рат, у другој глад; у првој гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких
А кад је дан суђења, четвртак и недеља, онда, наравно, сасвим друкчије изгледа: деца изиђу у авлију, или се скупе око огњишта, па онде гледају како капетаница готови ручак...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после.
Хе, мој Пупавче!... Велим ја: »Немој, море, то су бапске гатке!« Ајак! Мој Пупавац сву ноћ седи крај огњишта и стиче ватру око лонца, а папуча се само преврће на кључалој води... — Гости се опет узели смејати.
нису чиста посла! — Та шта се заносиш ваздан! — осече се Сава озбиљно, па откачи изнад огњишта вериге. — Ето, ја ћу их понети ако се бојиш... 'Ајде ти само! Никола слеже раменима и пође за њим.
Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају. То су одељење звали „кућа”.
— Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене...
Лазара беше снага издала. Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. Ватра са огњишта осветљавала је xан. Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.
Сунце се лагано спуштало... Он се диже и уђе у кућу... Петра и снахе стојаху код огњишта. Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији. дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби...
Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. А он дође кући као ветар. Како дође, он се скљока крај огњишта. И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. — Што ме зовеш, бабо?
Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: — Деде, бабо, пеци цицвару! — рече. Она беше нешто љута, па га само погледа попреко.
И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу... Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.
— Где су? — упита Катић. — У качари — одговорише жене. Они приседоше мало крај огњишта. Сима Катић био је марвени трговац. Родио се у селу Дворовима у Босни.
Сима Катић био је марвени трговац. Родио се у селу Дворовима у Босни. Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...
Крушка је седео у хану крај огњишта. Он се грдно замислио. Кроз главу му пролетаху разне мисли... Отпочео је посао по савету Маринковом.
— А хоће ли ме примити? — упита она. — Само кажи да сам те ја послао... Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: — Помаже бог!
Кућа је била отворена. Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. Алекса га гледаше неким чудним
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РЕЗИГНАЦИЈА Не прокуни никад то присуство јада, У вечери глухе, крај мртвог огњишта. Јер како је празно наше срце, када Нема у животу да оплаче ништа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А домаћица стоји крај огњишта, зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у
И позна јесен има своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око бáнка и зáпећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и
поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око бáнка и зáпећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око зáпећка и бáнка.
се извињава Проки да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари ватру пире, А на мене русе шире! Ију-ју, ију-ју!
Африка
Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа.
Ковачи Ђавале су познати у околини. Они сами налазе метал, топе га у земљи, кују од њега мачеве, фетише, огњишта и наките.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није право да ове људе, ни криве ни дужне, терате са њихових огњишта. Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.
Наслонивши се на аппуи мраморног огњишта, под огледалом. Гледајући га право у очи, Кајзерлинг упита Исаковича: Да ли је био икад у Чрној Гори?
Ана је, са слушкињама, за све њих кувала и често видела, како Павле, неким лудачким осмехом, гледа, у ватру огњишта, сатима, кад би седео код куће, очекујући официра из штапсквартере, Витковича.
време тих маневара, Исаковичи су сазнали, не само да их има мало у тој огромној земљи, него и то, да терају, са својих огњишта, оне, које су били затекли, а који су били ретки и сами, у тим цветним долинама, где је трава мирисала тако опојно,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На огњишту су „преклади“ а има „издупка“ у зиду над огњиштем и зове се „кот“. Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше „ченку“ (кукуруз).
Борили су се утолико храбрије, што су бранили своја огњишта и своју земљу. Пошто је турска сила сломљена и моравска Србија ослобођена, није више било потребе за Војном границом.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тако у ораховим ципелама, затворен у Бркиној кући, дочеках и ноћ. Сви одоше да спавају, а ја остадох сам поред огњишта с чађавом сланином, објешеном високо изнад главе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући.
пламенова свећа, у сребрним светњацима, од светлуцања огледала, црних, лакованих сточића, резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања
Све то било је језовито и грозно, кад се причало, уз огњишта, страшније но вести о покољима, и черечењу за време Турака.
Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁴ У Шумадији невеста, кад оде у прву посету родитељској кући, треба да седне код огњишта на врећу, па ће, кажу, лако рађати — „као из вреће“¹⁵.
Вериге, набрдило, бакрач и други слични предмети у тесној су вези са култом огњишта, односно са култом предака, и зато имају посебно снажну спасоносну моћ.
Будући да се вештица плаши ватре, породиља и дете на Косову спавају поред огњишта на којем увек гори ватра. Народ верује да се вештице возе на љускама од јаја, те неки из предострожности, вели Вук,
Будући да је стрижба један од обреда домаћег, породичног култа, логично је да се изводи у кући и то поред огњишта или на прагу.⁶⁵ Ако се истог дана шиша више деце, њихов број мора бити непаран.
(име детета), трком! Пошто и трећи пут обиђу око куће, тада се дете уведе у кућу код огњишта, баце оно бреме дрва на ватру и кажу: како ово бреме брзо горело, тако Н. брзо ходио!
И данас се заклињање врши на свечан, ритуалан начин: на посебном месту (код огњишта, на међи, раскрсници, у суду итд.), уз извесне магијско-религијске радње (додиривање крста, дизање три прста, са
Ритуалима чишћења („водица“, „прво купање“ итд.) оно се припрема за улазак у свет људских бића. Купањем поред огњишта (које је култно место, станиште предака код Срба и других индоевропских народа), повијањем у очеву или мајчину кошуљу,
Стрижба коју кум изводи у „срећне“ дане (понедељак и четвртак), на тачно прописан и свечан начин, поред огњишта или на прагу, такође је сакрално значајан обред прелаза којим се дете уводи у домаћи култ.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај огњишта свекрва угљевље гаси, и одбраја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Буди бог с нама. Шта би радио један такав господичић с нама! — Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да
Међутијем се измијенише пјевидрузи. Сва се младеж одвоји ка средини куће, а старији посједаше крај огњишта. Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино.
Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино. Докле се ови крај огњишта у тишини почеше обређивати пићем, на другој страни опет узаври пјеванка, кликтање и пуцњава.
Напише се ракије, па се Крцун опрости. Њих двојица сједоше за велики букови сто, који је био даље од огњишта, на коме бјеху искресана пецива. донесоше им пиринча кувана, сухе браветине и сланине. Пошто једоше, започеше разговор.
И дворишта и кућа бјеху мањи од кнежеве, иначе бјеше велика сличност у свему. Сви домаћи сјеђаху око огњишта кад он уђе. Стари барјактар, пољубивши се с њим, викну: — Виђи ђавола, ђетињег, виђи га само у нашким хаљинама!
Мргуд и Рако понудише вечером све госте; сви се нећкаху за њеколико, па старији посједаше за сто, а млађарија око огњишта. Јанко опази гдје се Гојача и Милица одвојише у угао. Крцун, сједнув до Јанка, пришапта му: — Овако ти ми радимо!
А ни ви мени не замјерите, и ја одох крај огњишта, е ми је тамо позгодније! Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски? — Читам, али писати не умијем!
Сједајући крај огњишта, Крцун јој пружи мјешчић. — Дед наздрави, банице! — Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли!
Јанкова глава блиједа, под замршеном косом, према слабој свјетлости од огњишта, вираше испод покривача. Дјевојка донесе столовачу, сједе на њу и стаде тихо плакати. Дуго је тако трајало.
Милићевић, Вук - Беспуће
Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глуво доба — свуд је веће тавно — Догорели огњи већ одавно. Крај огњишта свуд јунаци пали, Де су пали, онде и поспали, Тај на леђи, онај поребарке, Загрлили оне дуге шарке; Тако друган
Сам Миленко не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња, како да догори, Заш ли њега санак не обори?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Зар Ниџина будалаштина да се раном назива? Као да чита дједове мисли, и Веселица завречи с друге стране огњишта: — Какав драги ајдамак у шаке, па по голој старки ожежи, ожежи! Ето ти њему најбољег лијека.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Полица се цакли саханима, бели се дугачка а широка марама што покрива тестије пуне воде. Око огњишта кркћу лонци, а под вршњиком цврчи печење. Улазим у собу. Мајка ме тобож не види.
И зато кућа им је изгледала као гола, празна. Нигде ништа. Тек у какав кут поњава, асура. Полица никад уређена. Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Оно што је изненађивало, беше лево од стола зидана пећ за кување; од рђавих старих цигаља, олепљена једино око огњишта. Димњак је излазио кроз горње окно на прозору.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта. Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине...
А из села журно беже старци, жене и деца. Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само сачувала голи живот. Зачу се команда: „Спрема за паљбу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Многе мајке прокукаше, Шљемена се преломише, А огњишта угасише. Кукај, сестро, до вијека, Без лијека! ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ 97.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прошао сам крај тих малих кућица, у којима је био мрак, и огњишта, која се густо диме. Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Људи се не одвајају радо од огњишта и топлоте; ту налазе себи забаве и занимања, те им и ово време брже прође. Тада се, обично, сећају и чича Пере и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
случајно незатворени, бије нека студен; из кујне влага од поливене воде и развејан пепео услед затрпавања и гашења огњишта.
А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино. Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама јер, забога, сутра, чим
И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила. И сваки час после, када гости из
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек. Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је морала свакад кошуљу испод јелека да наниже
Из кујне поче да допире прасак сувих лозинака. И | одмах после тога брза, јака светлост изби из огњишта и поче на све стране чак и овамо код њега, у сопче, да допире.
Али се брзо трже. Изиђе у кујну. Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца: — Куда, Софкице? — Дај ми шал! Идем до куће, нешто сам заборавила.
— Нећу. Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу. И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена — скочи.
И наслоњена у кревету, држећи главу рукама, осећајући како из кујне допире мирис још сасвим незагашеног огњишта, неопраних судова од јела и устајалости, али ипак зато промешан са свежим ноћним ваздухом, који је кроз кујнска
сорте ракије, да пробају, која ће им се допасти, па да им после ту точи И доноси, она овамо, у кујни, није могла од огњишта да се макне.
Не зна се како се попео на кров, како је цео дан преседео скривен у баџи, трпећи да га дави и гуши дим са огњишта. Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом
Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.
огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта. У мраку и запрепашћености свих одсекао Јусуфчићу главу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СТАРИМ КАТУЛОМ 160 НАША ПЕСМА 162 ЗА ПРИЈАТЕЉЕ 164 ТРЕПЕРЕЊА 166 КРАЈ ОГЊИШТА 168 ЈОШ МАЛО...
буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
КРАЈ ОГЊИШТА Ти знаш врло добро, мој животни друже, Да смо прешли многа зла и искушења Стрмим, голим путем преко хладног стења,
Данас, када се заједно сећамо Часова прошлих, и лепих и ружних, Путања наших, и ведрих и тужних, Крај огњишта свога, ми утешно знамо Да у свету један пријатељ постоји Непроменљив: дом наш, и у њему своји. ЈОШ МАЛО...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара. Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој
Затијем онај први потакну бадњаке, па пошто остали то учинише, посједаше сви око огњишта. Милица оста стојећи, држећи високо луч.
У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу. Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух.
А кад се пламен слегни те свјетлост одсегни за њим, остало би свијетло гумнашце око огњишта, а по поду и по дуварима летијаху прве сјенке.
Он послуша још мало, па кад по дисању познаде да и женске спавају, он лагано пође до огњишта, пропири главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сватови са невестом (мушко обучено у женско), „баба и ђедова“ и кад се на вечерњим поселима, у домаћој атмосфери, крај огњишта изводе, примитивним глумачким и театарским средствима, праве забавне и сценске игре и приказивања.
Грозница те тресла трн годишта код огњишта! Дабогдâ вавијек лагао, па се ’љебом ’ранио! Дабогдâ пилићи ти хљеб из руку отимали!
— проћи пашалија — слуга паше, царева доглавника; пашинац петар — део тавана, таванице од необлатњена прућа више огњишта петрусин — першун пешкеш — дар, поклон пињата — земљани суд који се ставља на ватру плавота — назив за вола
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али ови младић окрене около огњишта с прстеном три пута и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта). Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси.
ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га тајанствено): У твојој башти — цвеће — фидани...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Одрекао се не само света и шта је год у свету, | него и самога себе; без куће и без кућишта, без ватре и без огњишта, као птица усамљена и уједињена у гори живот ваља да проведе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.
Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око огњишта. — Шта?... Зар је преминуја гвардијан? — пита их Бакоња. — А ди си ти, јадно дите? — рече Грго. — Шта је с тобокаре?
Па онда настаде дирљив призор. Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нешто отегнуто остаде у мени. А преровски ловци на дивље гуске расуше причу око огњишта са широким и чађавим једњаком.
И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку. Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш.
Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче чађави лонци пуни јагњеће чорбе и где у бакрачу обешеном о таванску греду изгубљено певуши
Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта. Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву.
Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта. Брзо заборави на Симку и ону отровно-слатку жељу да је туче. Тако је. Треба запалити све.
Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.
— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.
Песница му је као дуња, а шест година има. Видиш ли сада шта сам родио и шта имам? Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку..
Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену.
Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру. Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.
У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у врбаку, поред угашеног огњишта у напуштеном збегу. „Ево, и сад лепо видим мајку и оца, своју браћу, сестре, а около тушта и тма народа.
Овце се угибају под кишом што данима и ноћима не престаје да залива замор; димљива огњишта, псовке што су дозивке и неиспаване очи које само суботу виде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ!
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у скотско је селећи мртвило. Будалама кад би вјеровали, поете су покољење лудо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Јер ви сте, беспрекидним немирима по осталим покрајинама Александровог царства протерани са својих огњишта, нашли овде уточиште, где се могосте, ослобођени свих материјалних брига, посветити потпуно свом великом циљу да
Она им довикну: „Ходите брзо овамо у кујну да се огрејете!“ Деца дођоше и окунише се око огњишта. Весела и поносна што су са својим великим братом изишла, причаху на дугачко и на широко како је било у цркви, кога су
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Остављајући их, веровао сам да је са њима свршено, да наша огњишта више не постоје и да су наши драги изгорели у земаљском паклу.
Тамо се пале огњишта, а овде је угашен живот. И једно и друго је подједнако сурово. Мећу изгинулима био је и леш арт. капетана Милана
и као снег белим кућама, из чијих су димњака струјали они бели, прави и мирни димови што су преслатки у дражи огњишта нашега села, које смо с љубављу гледали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
куће у предграђу, међу рибарске жене и крезубе старце што крпају мреже, увукао се у уши и старим наглухим бакама уз огњишта.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И да опет дође к'о у доба стара, Да се народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!
И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта — Многи што одоше на ратна војишта, Вратити се нама, вратити се неће.
Када нам синови дођу са бојишта, Наћи ће загрљај и дочек и цвеће, И још топла, знана и жељна огњишта. Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља узе, Доћи ће
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Само је љубав према слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом,
Ћипико, Иво - Приповетке
При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра. До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се просушене паштице скашених маслина.
Доба је да се одморе. Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе.
И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта. Гледа пусте њиве, обрађена поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што
У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је држати код ватре, јер би иначе од зиме онако
докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадоше јести, и деца се расркаше око огњишта. Илија их гледа и помисли да у кући нема квочке да их око себе окупи и греје својим топлим мајчиним животом.
—Фала ти, сине, ваљаће ти за душу! — и дрхтећом руком принесе скленицу к устима. Сада њих двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сте се звезде Кришом да небо не види Мислиле сте добро Разумеле се наопако Освануле сте хладне Далеко од огњишта Далеко од капија неба Погледајте мене звезде Кришом да земља не види Дајте ми знакове тајне Даћу вам вишњев
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Што га пак чини сабласним, то је што месечина не само да испуњава кућу него, тамо, и „упија у себе” светлост са огњишта: „И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да
месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост са огњишта да упија у себе, Софки се, не поче да чини, него је већ као у истини осећала како све то није оно, у ствари”.
видимо по њеној ноћној фантазмагорији: месечева светлост слива се, очигледно, кроз отвор на крову (баџу) са светлошћу огњишта, што ства а утисак да је кућа разграђена.
у тексту, када се на исти начин, кроз исту баџу и са истим утиском разграђености јутарња светлост слива са светлошћу огњишта: „Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџу, и ломити се са светлошћу огња”.
се слажу - како то и иначе бива код СтанКовића - у трајнији доживљај свекрове куће као хладне и разграђене: изнад огњишта назире се небо, као да је без крова, и виде се пукотине и отвори, као да нема правих зидова.
Она се, тако, плаши само зато што, кад у кухињу уђе, може изнад огњишта видети небо („са оноликом широком баџом над огњиштем, због које човек никад није смео ту да уђе, јер се кроз њу видело
Ту је и мајка, која - тачно као у Нашем Божићу - у памћењу једнако стоји „око огњишта са засуканим рукавима”. Куће - куће из „старих дана”, из „пустог турског” времена - оронуле су, уза земљу се припиле,
и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек плачући. Облачећи га брзо, она му је љубила чохе [. . . ].
„Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Арнаутска оџаклија беше дупке пуна. С десне стране поред огњишта прекрстио ноге Хамза Вукашиновић. ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци.
га још једном од јеменија до смешне кићанке, Богдана писну као гуја, потрча те заклони снагом своје дете и шчепа из огњишта велики жег: — Куку, заиста Турчин!... Заиста Мустава и нико његов! — Богдана!... Не стрављуј то дијете!
Преплашено дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера.
дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај огњишта.
Са те његове пажње Арнаути су га већ славили крај свакога огњишта. Рату је његова задруга дала све што је имала: и људе и запрегу и жито и опрему.
по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част.
Краков, Станислав - КРИЛА
Била је откривена, и виделе се њене дугуљасте дојке и широки, набрекли кукови. Војници су седели крај огњишта и слушали како ври попара у котлу. Напољу су пси лајали. Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали.
Дубоко у ноћ патрола се кренула из плитких ровова и вукући се лагано дошла до већ угашеног људског огњишта. Тело је било гомила угљена.
Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта. Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто...
Петровић, Растко - АФРИКА
Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа.
Ковачи Ђавале су познати у околини. Они сами налазе метал, топе га у земљи, кују од њега мачеве, фетише, огњишта и наките.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
y овој ноћној самоћи, за тебе много напаћења Србијо, за тебе српска сиротињо, што се потуцаш разбегла са погорелога огњишта; за вас рањени мученици, што издишете по болницама; за тебе будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће
Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и иселило се из своје постојбине. То је врло слична судба са судбом српскога народа. Русија је помагала то исељавање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Годинама већ, проводимо такав живот. Одвојени од кућа, лишени породичне нежности и пријатности домаћег огњишта, подносили смо исте патње и муке.
Ни онима из четврте групе није рат толико мио. Али је у њима развијена савест, и у душама својим носе светињу домаћег огњишта... Међутим, у забушантску групу долазе они способни, који сада маневрују по Француској, Италији, Швајцарској.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
право имају људи што на, ,Списатељку’ вичу! У мојој кући мало не бијаше данас за ручак стихова! Ја код огњишта, донесоше ми се новине, — сад све на страну, морам видити шта је на бојноме пољу — — — — — Јулчика сирота опомиње
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И он остаде сам с окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше...
Увијек је био нешто замишљен и тужан. Често су га затицали људи, а он сио више огњишта, па плаче. — Само док он ојача, док узмогне пјешачити, кренућемо се ми на далеки — далеки пут — тако је увијек Мијо
Шједемо 'вако, ја и она моја бабетина, увече крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе' није; ово би могло бити по 'вом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Само бели бездан пахуљице веје. (1915) КРОЗ ПУСТИЊУ Лутасмо пустињом одмереним ходом Без огњишта свога, огољена раја, Али сумња нашим не застре се сводом. Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта. Чуло се спремање, мешење. Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен.
Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Негде опет млада, кад је уведу девери у кућу, пољуби огњиште и дарује га ј., и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји.
Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т. и осушити је на диму с огњишта: вештица ће »замакнути води« и мораће вратити млеко (Караџић, 3, 1901, 195).
славе младога Бога; кад му укућани потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више огњишта у зид, и ту је нико не дира док сама не падне (СЕЗ, 16, 143; 145, упор. и СЕЗ, 7, 277 ид, и Сцхнееwеиѕ, 10 ид).
Купина. Око к. се јављају вампири (СЕЗ, 66, 1953, 177). Њено корење веша се изнад огњишта — ради берићета (ГЕИ, 9—10, 130, Сретечка жупа). Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!
Ћипико, Иво - Пауци
Али само замало. Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као никада дотада.
— лежи у кући мртав. Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.
Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао. Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.
Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: — Доша сам ради Јелке... Не би мирно отиша, да је не дарујем...
Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се. Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке.
У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.
Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота. Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Долина је поново оживела. Меропси манастирски су се већ одавно вратили на своја разрушена огњишта и видим их одавде како ужурбано раде да би надокнадили изгубљено време.
Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у Вратимље да погасе наша огњишта и да нас затру.
да се чак ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену просторију осветљену ватром са огњишта.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пред том бујицом напустили су своја огњишта из прехомерског доба милиони малоазиских Грка, а страх и трепет обухватио је и цариградске Грке.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Удари киша, он не иде кући, него себе у точак завије у кабаницу, и шћућури се негде под стреју, као да куће и огњишта нема. А увече у цркву. Жена његова, кад сврши домаће послове, 'ајд у цркву и она. То им је сав програм.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седимо око ватре и ћутимо... Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо пада... тамо, око наших кућа, где живи поробљена сиротиња без игде ичега.
Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта. После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се умијемо.
у једнога глава мало изокренута, а очи полуотворене и стакласте, управљене на колону... А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре.
Жене плачу. Деца терају стоку И вичу за њом. Сви напуштају послушно своја огњишта, као да им нека бујица прети поплавом. И сав тај народ излази на главни пут. — Наредише ни ваши, да се селиме...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Господарица куће чувала га је до последњег даха, а касније га узео неки крчмар и ставио га на полицу изнад огњишта. Ој, каквих је ту чуда било! Каквих лица! Једва је прошло десет година, а изгледало је да су векови протекли.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Дршћем и горим кô жар сред огњишта, И бацам кисто, јер не видим ништа — Овако близу кад пред сунцем стојим. 1907. ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић ће вам трава, а мунаре попаст научина, неће имат ко јазан учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с