Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Осветљење је долазило или кроз отворена врата, или од ватре, која је непрестано на огњишту горела. А та оџаклијица служила је учитељу и сељацима као за неко „предсобље“: онде се они око ватре скупе, пуше и
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи ради. Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спрема ручак ревизору. Слуга окреће пиле на ражању на огњишту, а учитељ с ревизором, кметом, попом Вујицом и још двојицом сељака на испиту. Ревизор пита ђаке.
Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да простре гостима. Вуја се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње спавање, па
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу...
Туга је омотала ову кућу као магла јесења... По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту. Њима се није ишло. Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... Дуго су ћутали...
Дуго су ћутали... Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. — Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра... Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!...
И опет обоје сагоше главу... Сузе су капале, па и престале. Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту... А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости. Алекси је освртао један дан као и други...
Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. Попа се замисли... Ватра је пуцкарала на огњишту... — Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. — Можемо. Хајдемо заједно. — Хајдемо...
Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!... А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!
Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту. Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака.
— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена. Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. — Зима! — Па хоћеш лећи? — Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму...
Црњански, Милош - Сеобе 2
кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно вече, кад је напољу била страшна зима, уз пламен пања на огњишту, испричао по нешто, о том свом бекству, од кирасира.
Утекао је од Гарсулија, утекао, али куда је утекао? Отишао је из свог Срема, где је пањ на огњишту, и ноћу, светлео, гријао, а дим мирисао. Где се спавало тако безбрижно. Како се лепо чуо лавеж паса тамо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На огњишту су „преклади“ а има „издупка“ у зиду над огњиштем и зове се „кот“. Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча пред кујном хода и пази, кад ће Рифка у механу ући. Рифка оде у механу. У кујни никога. На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се оно обављало управо на огњишту („на пепел“) да се дете „врже за дом, да не скита к’д порасне“.¹³ ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) Код Срба и других
Пелене које су бабице преко ноћи заразиле прво се добро истресу, а онда се сунчају или подрже изнад ватре на огњишту.¹²⁹ Кађење је исто тако веома ефикасно средство очишћења.
не прохода на време, потребно је да девојчица (најуспешније је ако је тетка детета) обаведе га три пута око ватре на огњишту и да, опет трипут, изговори басму, носећи у руци вретено или дружицу: ’Како ово вретено (или дружица) врче, тако мало
је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у свему: у једном огњишту на коме се сви греју, у заједничким чинијама из којих сви једу, клупама на којима седе, у гостопримству, заједничком
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже!
Милићевић, Вук - Беспуће
прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту. Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Опереш сахане, да се не би познало. Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.
Загњурите главу у јорган, удишете мирис скоро опрана чаршава, слушате како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару,
Па поред тога мора и око мене да је. Да ми не дâ да се омрсим или од меса што пристављено кркља у лонцима при огњишту или од колача што, тек извађени из пећи и покривени чаршавом, омекнули, тако леп, примамљив мирис шире по соби, где су
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила. Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а
А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и Бог зна шта се учинило, можда читава кућа запалила.
ма да је знала да то треба, и баш је то највише и плашило, осећала је како никако не може да се сагне, да кафу на огњишту пристави и скува, још мање да слатко изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим
Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту. После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јана и Елвиру живо већ тиштате неправда, законом освештана на њиховом властитоме огњишту, бива: да им је мајка само Венцелу мајка а њима маћеха; тако отац, њима очух. Тога ни међу животињама нема.
Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја.
се тада диже и отиде над рањеника, кога је неко вријеме посматрала, па извадивши нешто из ковчега, поврну се опет к огњишту. Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу.
Кад тамо, шћућурили се вас десетина око пламичка. Виђу нема до руковет врежине на огњишту. Та наложите! рекох ја. — Како! шта! повикасте ви, та оволиког огња нијесмо никад до сад наложили!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се траг не затро! Тако ми се уста на затиљак не обратила! Тако ми троскот на огњишту не изникао! Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори!
Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија! Мајка те у мртве очи пољубила!
Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати. Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити.
кад је ово почело плакати, видевши да кум као гост једе јаје, и тражило силом од матере да и њему запреће у пепео на огњишту — и испече. Около, бого, у кућу, ђаволе!
Усуда или суђаја има седам, у бело су обучене, улазе кроз димњак и седе на огњишту. Редом му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући невидом одлете
Да ти бог дâ у тору оваца, у кеси новаца, кокоши на бубњишту, дечице на огњишту. Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао.
(Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте? (Пламен на огњишту) 63 — Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје? (Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако! Иначе се већ не може овако. Ваљда ће, после, и он за њима у свет.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! — Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту. Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. — А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима.
— Је ли ја? — пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колико сам хлебова намесила и људи нахранила. Очи и руке изгорела сам на огњишту. А сан ми траје само између других и последњих петлова.
Тола, уплашен и занемео, хвата јој руке, сваљује је на лежај, притиска јој чело, све док се не смири, па се окреће огњишту и чарка слабу, сиротињску ватру. Зна да од грознице после порођаја жене умиру. Ако она умре, умреће му и близанци.
А што његови близнаци да не остану? Смешка се. Сад спавајте док сунце не изађе. у поцепаној кошуљи примаче се огњишту. Окреће ватри час леђа, час лице, служећи се често ибриком. Обузе га чудно веселе.
његове крви — Аћим задрхта од осећања неке неумитне казне која се наднела над њим, који се још греје на Василијевом огњишту. Стари Преровци су причали: трећег дана однекуд се врати Лазар, уђе у авлију и затече Василија под багремом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања; Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред, и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ја сам твоја искра бесамртна, - рече мени свијетла идеја - водићу те к вјечноме огњишту од којег сам и ја излећела; већ теготни оков физически збаци с себе, освободи га се, под туђијем не стењи
Попа, Васко - КОРА
ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце касни 21 Руке твоје пламсају На огњишту усред мога лица Руке твоје отварају ми дан Руке твоје цветају У удаљеној пустињи у мени Где још нико није
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. — А она... Станка, шта ћу с њом?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту
Ћипико, Иво - Приповетке
Дангуба ужеже шибицу, нађе бакрицу и, у мраку, часом поједе пуру. Вечеравши поврх запретане ватре на огњишту, стаде да нешто тражи; тражећи преврне земљани суд. —Што тражиш? — окоси се сестра.
А сада, кад је дошао, нађе утрнуту ватру на огњишту. Стара, болешљива мајка, док га угледа, тужи се на студен. Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уломом по средини: (1) „А она тамо у кујни, као обично, пре но што леже, поче да затрпава, гаси и полива водом ватру у огњишту, ↓ те да не би ноћу ко зна каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава кућа запалила”; (2) „Она, као
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Да му се обрадује, да га прими и да му лакше буде. Још уз пут је слагао речи за прве поздравне реченице својем огњишту и својој породици како то нови негов закон прописује.
Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће. Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње.
Погинуо му човек на огњишту. Тек му то не полази за руком. То се јасно види, премда он нема што да пребаци ни себи ни добром арнаутском закону:
Па онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно место, и где се беше отегао један огроман Арнаутин.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме. И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они нису били овако зверје док су били на своме огњишту; бескућништво, прогонство и скитнички живот искварили су њин поносити карактер.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће. Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима. Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167). »Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97. О зови упор. Е. Мајеwѕкі, Без и хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597.
У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л. је лек од срдобоље (ЖСС, 312), жутице (иб.
испод момкове стопале, мало његове косе и комадић хаљине, све то стрпа у једну љуту паприку, затрпа све то у ватру на огњишту, »и као што то све гори, тако и момак да гори за девојком« (СЕЗ, 40, 65). П.
, 332). По варошима у Херцеговини, када млада уђе у свој нови дом, подстакне на огњишту главње (као полаженик што чини), и остави на огњишту ш. у који је задевен талир или дукат (ТРЂ, ННЖ, 3, 30 ид).
у Херцеговини, када млада уђе у свој нови дом, подстакне на огњишту главње (као полаженик што чини), и остави на огњишту ш. у који је задевен талир или дукат (ТРЂ, ННЖ, 3, 30 ид). О Ђурђевдану једе се ш. »ради здравља« (СЕЗ, 40, 70). Ш.
начин уноси у кућу (посипа се житом, вином, маже медом, кити се ловориком, дочекује добродошлицом) и ,наложи̒ на огњишту. Б. мора бар једно од чељади чувати док се не ,обесели̒ (док не прегори).
Ћипико, Иво - Пауци
Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да савлада на огњишту распламтјели пламен божићне ватре. Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио.
Оперушаше нас до бога!... Порубај ме! — Не бој се, наћи ћу ја што да одведем! А нећу ти оставити луга на огњишту. .. А чије су овце, а? — Ха, овце! Фук је мени за њих! ...
И по кући не хрпће угојено крмче што на мрс сјећа. И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме
—Зар си дријемовна? — упита је. —Нијесам, — одговори жена. Диже се и пође к огњишту. Отпрета ватру и угарцима испири је и наложи. Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала.
— јави се стара. — Спавај синко! Али Раде, узбуђен мислима, и не мисли на спавање, већ се диже и приђе огњишту. Жена ћутке диже се за њим и успири ватру. Раде, гледајући у пламен, мекша...
Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше. Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи. На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра.
Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију” и примири се. Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. — Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. — Ни зима, — одговори Јуре.
— промрмља стара, једнако запослена. — Неће ме пустит' брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. — А ти пођи сама! Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. — Фала богу!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике ниже Мртве јесени.
Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам.
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања, Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
За нама је остала пустош. Народ је у већини остајао на своме огњишту, надајући се да ћемо се ускоро вратити. Неки су полазили али кад би видели да одступању нема краја, остајали су онако