Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке цркве, јербо тамо и̓ је доста било, да начине капелу макар ода шта, да онде службу служе и Бога за војинство моле. 6. маја 1804.
ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што турско да нађе.
ћумур удари у главу мога Чардаклију и Теодора, а они с клупа попадају на земљу као пијани и мало живи, и једва се сете ода шта је, те с великом муком изваљају се напоље, пак седи у снег и премештај се с места пак на друго, док мало к себи
Седећи ми у Тополику, Стојан Чупић ̓ода са нешто чете око Дрине. Дође нам и каже да је се он састај̓о са четири босанска бега, и да су му говорили: „Пошљите
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу... Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему. Ни ода шта ти вајде није... Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...
сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини
Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове. Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н. Момче оно граби напред с пробијеним бубњем, а све се поводи ђа тамо ђа амо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... Само је једно тиштало душе рањеника.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПОЗОРИЈЕ 3. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (ступивипи, никоја не гледи, него ода по соби): Ху, ху, ху! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу. КАТИЦА: Жалосна, да зовемо доктора!
МИШИЋ: Ту би требало помоћи. (Поклонивши се, пође). (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. ЈАЊА (сам ода по соби) ЈАЊА: Јања, Јања, у нестрећна си се планета родио, Јања, оћиш да пропадниш као Велизариос, што пише греческо
Црњански, Милош - Сеобе 2
Узалуд је госпожа Хумл бојала се да перикмахер не ода тајну. Да крије неког официра у свом стану. Коме чак ни имена не зна, јер јој га Агагијанијан није хтео рећи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То чиме је махао било је моје писмо за Меланију, пуно жара и молби да ниједним покретом не ода своју тајну љубав. Те молбе биле су чиста глупост.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако без ичијег знања, скривено, као у
великом балкону, пуном официра, маркиз Асканио Гвадањи, коме је имао да покаже све живе момке, да наброји мртве, и да ода сваку пошту и част, пре но што војнике отпусти кућама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²² Дете се, исте сврхе ради, често води око куће. У Метохији, „ако дете не про’ода на време, ваља га у младу недељу трипут обрнут око куће у врећи од кострети“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
руглу: месечеву главобољу, и сунчев оптимизам, доброту њиве, радозналост вода, душу затворену, душу што се лако ода, страсти стараца, љубави младе пену, свачију убогост, свачију величину, оне што за друге живе, оне што за друге гину,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једна ода прославља цара Јосифа ИИ, који »суеверства многа... изтреби из људеј«.* Главно књижевно дело Везилића јесте спев Кратк
Он је нешто радио и на поезији. 1800. штампана су у Будиму два његова мала спева, једна ода о просветном напретку код Срба и Стихи каковымь образомъ любовъ у браку сохранити можно.
Од њега је остало и неколико пригодних филозофских ода, један Сербскій секретаръ (1802, прештампан у Београду 1862).
као што су доцније Змај и Јакшић били барди омладинства, и написао је цео један низ »песама уставовачких«, династичких ода, стихованих брошура и памфлета, који су могли задовољити страсти онога доба, али који немају књижевне вредности.
Први његови стихови су често класичарски, и ако је доцније исмејавао »одаџије«, песнике класичних ода, он је до саме смрти остао под јаким утицајем класицизма.
У рефлексивним песмама врсте Црногорац к свемогућему Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа,
Као што су некада млади људи почињали своју књижевну каријеру писањем класичних ода или љубавних елегија, тако сада почињу преводима природњачких чланака.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги
Опет гледам ја знану путању, Али нема ту на њојзи моме, Ноћас у сну ода туда с њоме, Заш и јако ја не одам дању?
је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити чуда, Те ме дивно ушицом довати, И о земљу пола мртва спрати.
41. У туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене мисли чињаше се шала Што онај пут
се он своје не слади; На лицу њему видим две-три пруге, Но да л' од веље упараше с' туге, Да л' од те туге, да л' ода шта више? Но то на лицу његовом не пише.
И види сунце, оно око боже, Да дуго чета бранит се не може, Па ода силног и големог јада, Свог ето оде тражити запада.
132. Да мож' ујест само сада, Али ни то Србин не да: То је уби, ао јада, Та пући ће ода једа!... Сикће опет, псује, виче: „Оваквиче, онаквиче!“ 133.
Пре за коју кад би чула Е је снађе коб та уда, Би се она препанула И згрозила ода чуда, И би главу, моја бела, Повисоко тад понела.
Завирише: ето ли је! Но, гле чуда, ту је није! Започеше да се крсте Ода језе и од страве, Ћау рећи фала Богу! Ма што шикну испред ногу?
Два синчића теби срећа даде, Ти и лепо одгајиват стаде, Својом крви ти и младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И на то жељно, халапљиво загризе крушку. Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће стискајући очи палчевима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Како уђеш у собу, а ти само овако (прети прстом); па онда (метне руке на ртењачу и ода ио соби), али ћути! НИКОЛА: Е, куме, па то ће она већма планути. КУМ: То се зна!
Зато би драговољно и служио код вас, само да би науку поцрпио. ДОКТОР (ода подупрвши њњигом чело): Мој драги, ја видим да си ти добро упамтио оно моје изреченије: „Човек је човеком само через
ДОКТОР (у восхишшенију узме своје Земљеописаније): Јест, док је овога, ја ћу остати бесмртан! (Ода величествено.) МАНОЈЛО: Г. доктор! ДОКТОР: Кад се о мојој слави мисли, онда слуга ћути.
ШАЉИВАЦ (узме писмо и чита): „Покорњејши слуга Александре Гермаин војени министер“. Охо! ДОКТОР: Читајте само! (Ода охоло) ШАЉИВАЦ (чита): „Превисокоучени господине“. ДОКТОР: Јесте ли видили!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Шкода што немам рђаву нарав да ти тај језични језик до краја ишчупам, да не проговориш ниједну реч, док си год жива. (Ода горе и доле.) Шта си се усићила? Оћеш да те молим да говориш? Јогунасти роде, неће ме ђаво од тебе нигда курталисати!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Стојте, галије царске! Нек мртвима се пошта Макар несвесно ода. Не смем да иштем више. А историја кошта: Крв ипак није вода. Крф 1985 — Београд 1989. (9.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Он је ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту умрлом; шајкачом је обрисао лице после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром; машући
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РАВАНИЦА 61 ШАЛА 63 ДОСАДА 65 ПОД КРКОМ 66 НА УЛИЦИ 67 СМИРАЈ 69 ПЕСМИЦА 71 НАРОДНИ ВЕЗ 72 ЉУБАВНИЦИ 74 МОЛИТВА 76 ОДА ВЕШАЛИМА 78 ПРИЧА 81 МРАМОР У ВРТУ 82 ВОЈНИЧКА ПЕСМА 84 ВЕЧНИ СЛУГА 86 МИЗЕРА 88 ЈУГОСЛАВИЈИ 91 МОЈА
Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада. ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
носилима; па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила своје очице у великог странца као да осећају да се та срећа за њих спрема.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ 77 СИРОМАШНИ И БОГАТИ 84 МАМИНА ДУЖНОСТ 86 КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ 87 ДЕДА 88 ОСТАЛА РОДБИНА 90 МОЈ ЗООЛОШКИ
и напорно бдење Једину кривицу, знај, сноси глава ти: Она тражи неналазиво решење И због тога теби не да спавати! ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ Средином века, на Карабурми, живео је Хаџи- Тодор Намрштен као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он је давао вољу за невољу, колико је могао, показивао се весео, е иначе се бојао да не ода што му је на срцу. А како сви мишљаху да је сретан и задовољан, како знадијаху да је одлучно одабрао тај живот,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њешто њешто изјело и од њешта кости остале. — Наиђу’ Рвати на изедену стрвину, па се почну чудити, нит’ су знали ода шта су кости, ни куд се месо дело. На то домишљан као најпаметнији рекне: „Њешто њешто изјело и од њешта кости остале“.
Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци
(При другој чаши) Писмо првом, а ово ћемо другом, у љубави другој, да бог да! О чем гођ радили, ода зла се бранили.
да се закунемо: тако нам долибашио апостоле Павле, који нађе часне крсте, и посрами све људе, — и ми о чем гођ радили, ода зла се бранили.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нас је бог избавио од Турака, а калуђери нас лепо наочигледце под љутим турским [х]арачем држе и не даду ода’нути. Једва се један сметне с врата, ал’ ето ти двојица трче да узјашу!
” Кад ја то чујем, ода[х]нем мало, одговорим му: „Немојте ви мене терати, ја се вами нећу ругати.” Онда он изиђе пред ћелију, пак гди год
како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске церкве људ|ма.
Од Аргирокастра до Хормова нема више него три сата. Други дан [х]ода дођемо у речени град. Одатле без најмањи[х] комплимента простосердечно зовну нас да идемо у њи[х]ову варош, говорећи
Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога вкуса риба.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
!? А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса, па ћу и’ сломити ода те!... — Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци.
Зато сам, брате и дошâ! Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода... — Та већ разумим! — прекиде га Брне узнемирен. — А осим тога и јест чудно да је тако сања... ако није шенуја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
за столом док једе, како с књигом под мишком одлази на ливаду поред Мораве где је некада била воденица његовог ода, чуо Вукашинове приговоре Симки што надничарима кува посна јела, тада је он био радикал, а сада кад се жени
узео је собу „на дуже“ и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А ту тајну свога проналаска не хтеде никоме да ода, већ је прећута. Када је Архимедес и ту ствар испитао и нашао да је злато круне, заиста, отпорније но суво злато, а
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А она матора, Вујова, оно је ђаво!... Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ... А Јово пропаде! ... Море, добро је њему.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Миле тада у неколико магновења погледом хвата како с једне стране Марика, „уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче иза куће, стискајући очи палчевима”, а с друге стране то „Мита виде, примети, би му
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ 309 БАЛКАНСКО
ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ 309 БАЛКАНСКО
НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ 309 БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО 312 ОПОРУКА 315 МИЛИНА 318 ЕНО!
Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради многа ода мора да умукне. Више пута бива штошта да му с’ гратулира, А наш Абу-, а наш Абу- таки с’ апсентира.
»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’!
»Стармали« 1882. ОДА СНЕГУ Ти сваке зиме нађеш се овде, Баш кад ја седам да пишем оде; О стакло бијеш прозора мога, Ил’ око мојих
твоје, Та глава ј’ моја већ твоје боје (Није баш са свим снеговно стање, Ал’ на то иде њено грушање) — Па нек нас ода још боље свеже, Мој драги снеже!
Е, то била небеска мода, Тад’ бих ти писô још десет ода, А сад ће доста и ова бити, Још и ту морам од тебе крити.
»Стармали« 1885. ОДА КЕЧИГИ Бежите рибе, шарани, смуђи, Бркати соми, јегуље вите; О кесегама ни зборит’ нећу, А и ви, штуке, под рен
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име. АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри. ФЕМА (ода успијајући по соби): Анчицкен, колико ме год пута мојим правим именом, милостивом госпођом, назовеш, толико ћеш пута
АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш ми послати конту.
Ти знаш, велике мадаме о новој години тринкелт дају. Анчицкен! АНЧА: Чујем, милостива госпоја. ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши. — Но ја ћу мени билету начинити, је ли, Анчицкен, свака ноблес носи своју билету.
АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА (ода поносито по соби, све иа огледало гледајући): Анчицкен, шта ми јошт може фалити? АНЧА: Један штехер.
Зефири Амора око твоји персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрјелу Купидону затупљајут. (Ода горе-доле.) САРА: Мамзел, артигкајт изискује да одговорите на курмахерај. ФЕМА: Паорко, зар сам те мало воспитавала?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно. Огромна планина. Слушајте: мора збиља да се ода признање и тим Дринцима. А почели су из равнице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К САМОМ СЕБИ 169 НА ВИДОВДАН 170 ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ 174 ОДА К САМОМ СЕБИ 175 ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ 177 КЛЕВЕТНИКУ 185 ЈОВАН ПАЧИЋ 186 ЉУБИ 187 ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ 189 ТУЖБА 191 ОЧИ
ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ
Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818. Лукијан Мушицки ОДА К САМОМ СЕБИ Тешко мени без мене!
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила.
Што се пак песме Интегер вітае тиче, то је несумњиво веома позната Хорацијева ода, И, 22, која почиње стиховима: Интегер вітае ѕцелеріѕqуе пуруѕ нон егет Мауріѕ іацуліѕ неqуе арцу нец вененатиѕ
вітае ѕцелеріѕqуе пуруѕ нон егет Мауріѕ іацуліѕ неqуе арцу нец вененатиѕ гравіда ѕагіттиѕ, Фуѕце, пхаретра... Ода је једна од Хорацијевих најпопуларнијих песама, а у доба хорацијевског култа код нас преведена је неколико пута.
Орфелинов Горестни плач дакле ваљало би да се певао као ова Хорацијева ода. Срећом, бар на нека од горњих питања, искрсла поводом Везилићеве примедбе, можемо већ данас одговорити, а неке
или је Флеминг само хармонизовао за мушки хор неку међу студентима већ давно популарну мелодију по којој се Хорацијева ода, а можда и нека друга песма, у тим круговима певала (а по извесним знацима судећи пева још и данас), или је било и
граматичке и полемичке списе, Бгд 1896, ИИИ, 118—9, у своме одговору на Светићев Утук, године 1843), писао овако: „А ода она Мушицкога постала је овако: у манастиру Шишатовцу једанпут (1816) за ручком Мушицки је викао на наше хајдуке
овога мога казивања он биљежио, а њешто је одмах преда мном у стихове намјештао: и тако за њеколико дана постане она ода. К САМОМ СЕБИ (стр. 132). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 54.
Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара.
— Само треба се њима (непријатељима) ползовати.” (Преписка ИИ, 118) — О језику ода Мушицкога Вук је више пута писао и у писмима Мушицкоме (са доста замерака, као што је познато), а иначе га је, баш у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Више се, вели, овај зулум не мере трпљети. Про'ода се горе до млинâ, па се пред мрак врати: — Још, вели, није дошô земан за крст часни крвцу проливати, за 'Ристову
Кад се окрене шкрипне оружље, а ћурчина се око њег' засалампија. У'ватио га некакав мерак, па ода и сијева очима. Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!
Чују се пушке. — Шта ћемо, по Богу браћо?! — узвртио се Исаија кô Циганин у котлу, па дрхће кô прут и 'ода горе и доље по авлији. — Шта је? Што си се уплашио толико? Калуђер си.
Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под Богом живим не знам, а видим не знаш ни ти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
обузет срамежљивошћу, у своје седиште у последњем реду амфитеатра да ме Вегенер не опази и својим погледом не ода моје присуство аудиторијуму. Било је касно увече кад је Вегенер завршио своје предавање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Потера ветар и нешто плехано преко калдрме. Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући. Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица
А кад се скупи, поставља питања из лекције, гледа задатке, казује имена животиња на сликама, ода понеку тајну Господинову у вези са излетом у околину, или и подаље, бродом по Дунаву.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Зашто не би и такове цензуре на свету било која би и у смотренију одела, косе, ода, комплимената, очију намигивања, под руку вођења, прављена кура, и проче и проче, пазила? — Но ајдмо повести.
се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши стајала.
Истина, неки стихотворац учини ми почест и на то ми једну оду начини, али колико ода има по свету које нису ништа друго него подсмеј и сатира на славимог мецената!« »Хм!
« Ја мислим мајки да си ти луд. »Да, да, ти само мислиш. Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може. Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак.
) — обдарен ОДАЏИЈА — песник, писац ода ОДГОВОР — одговорност; оправдање, објашњење неког поступка; долази под одговор »позива се на одговорност, има да се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
коњи и сиви соколи и бијели украј Саве двори моме брату Змајогњеном Вуку; моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла брани; моја луба, ал̓ је рода туђа, она ме је често опадала моме брату Максиму владици: „Деспот Јован ходи по
Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода зла времена, ни година што родити неће, већ је тама од прâ пушчанога“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где прозорац излетити напоље — тако се
сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас
Човек се у беди и бризи кали. Не заборављај се Бога, који те храни и ода зла брани. Познаје се у коме суду вино има по куцању и по мирису. Напасти ће ти сиромаштво кано зао путник.
Прође пожар и неста га; траву запусти. Нешто свиде се, и у ништо се пробрцну. Изађе му душа, преобрте се у земљу, ода штано је и био узет. Речено је у писму, кад се човек жени, онда остала свога оца и мајку те се слепи са својом женом.
Огањ сасма љуто клокоће; распаљујући и ка море ода дна њихајући ш њиме преко мере силовити ветар а смрадљиви, што излази из Левијатамових ноздрва (цара од вечне муке,
Ласно она свуда излеће и прелеће, куд год хоће проходи. Небесне висине и подземљане дубине ода на крај света до на крај, нигде преграде никоје себи нејма ни забране које. Душевна су крила наше мисли.
Диже се многопут чак ода дна. Њиха се, увис иде, с таласом о брегове ударањем љоска. Страх је и гледати што собом чини.