Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!“ повикаше људи, а глас им је одавао чуђење помјешано са весељем. И Владика се подиже да се увјери.
Дуго и дуго их је старац гледао. Поглед му је био укочен и ведар, нити је одавао срџбу нити милост, но бјеше као љетње небо без облака, безлично и тајанствено.
Ђакон иза Владике стојећи, одизаше обрве, напрћи усне два-три пута и облизну се. Тијем „многоизраживим“ покретима одавао је свој „деспек“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
према граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору, али је ноћ још владала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је сјајно, често је с правим полетом проповедао, и онда му је глас одавао особиту моћ и лепоту. Понекад је малчице више пио.
Сока је била упадљиво лепо дете. Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других двеју