Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
те о рамо, Па се вери и тамо и амо; Боже мили, да л' веће милине, Да ли има што на свету слађе Нег са пушком одат по планине, Па уморан сести у залађе, У залађе крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се беле