Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године, враћање уставнога режима, могућност да Србија одахне од тешких унутрашњих невоља и да прибере своју снагу и посвети је решавању својих националних питања — све је то било
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега је гушио тај ваздух. Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И тако, када једна Београђанкица, после свих мука, најзад успе да стекне свој дом, децу и мачку и таман кад мало одахне и седне да пије кофијановић, њена деца морају да почну читаву ствар изпочетка! Таква смо ми, оћу да кажем, земља.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом). САРКА (провирује на врата, комотна, разголићена): Је л' те, молим вас, има ли овде у кући каквих папуча?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци. Покрај кантарџинице. ГИНА: Чула сам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај би се исправио само да одахне и да очи одмори, па опет прêгледај. На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (једва прошапће): Ништа. ЈОВЧА (показујући на Васкину собу): Па камо је? МАРИЈА (болно): Болна! ЈОВЧА (одахне ослобођен сумње, опет бесно, предишући и надносећи се над њу): Како: »болна«?!
) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— дакле, сутра ћу бити у мантији! Е, збогом! Бакоња немилостиво тјераше коња. Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи. Био је веома незадовољан са собом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
окретајима, живот му је, ево, опет припремио изненађење: Доситеј је осетио да ће у овој кући још једном, моћи да одахне, јер је умор, за час, био узмакао. Тај час ће трајати две године и биће, сав, испуњен његовим радом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Владао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало после, опет
Ћипико, Иво - Приповетке
се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да негдје изван града одахне.
Изишавши кроз градска врата напоље, осјети се као и увијек слободнија, и нешто се у њој преокрене, одахне. А вечерас је и живља, окретнија; чини јој се да би се сада испоредила с онима што весело мимо њу пролазе, — тако је
А кад се трећега дана враћала из тијесних сеоских улица, нашавши се на отворену, чисто одахне: пожури да чим прво на брдо стигне.
Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне. — Што си се сневеселила? — пита је Марко и ухвати је за руке да је к себи привуче. —Пусти ме! — брани се Антица.
Ћипико, Иво - Пауци
Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.
Завијоглави и смрче му се. Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. На улици исправи се и одахне. Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града.
—Пустите! Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то! У говору дођоше у равницу, на шири пут. Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо. На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром.
међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници. Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.
Мишљаху да неће жив осванути. Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи. За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље. Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће. Већ је на крај стазе.