Употреба речи одахнути у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве. Попрестану мало за одахнути и с већим устремљенијем сраженије обновити.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Махните сад писање, доста смо ових дана радили; ваља мало и одахнути... Али шта је то? Ваше су очи заплакане, ви сте плакали! Шта да му одговорим?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Дај ми руку, да ј’ осетим... Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути. Дај ми руку, да је стиснем... Јер кад стегне смртна мука, Кад затишти љута рана, Мелем биће ова рука.

Ћипико, Иво - Пауци

Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути. Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности