Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак.
— Немој се шалити. — Па ето ћеш и у Посавину — рече чича Мирко. — Нећу... предомислио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији.
Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали. Све се одби од прага њихова, чак и сами пси. Нико им више не хте бога назвати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.
Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала, сва је чисто горела од стида, а око носића и испод
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Разумиш? ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Ти си мене дужан осумнаест форинта четридесет четири крајцаре. ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће. ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А понављао је да му треба новаца. Све је прокоцкао. Кад Исакович одби и поче да се пење у своју собу, кирасир је на њега, од беса, пуцао. Једва је савладан.
“ Павле онда понуди Варвари кућу у Кијеву. Варвара га, међутим, одби, благо. Не зна, он, удовац, ћуд женску, сад кад је дочекала и ово у животу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше!
Милићевић, Вук - Беспуће
Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру. Узе Симплициссимус који је редовно читао.
Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу. Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
га Гојко — удрише се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе
Та времена другим мила, Њему проше кô страшила. Па од себе да стра тури, Кô дечица он зажмури, Па се одби у свет тамом, И ето га сад над јамом, Назад никуд, а напреда Куд ће јадан да погледа!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу. — Ех — одби он руком — не спомињи ми. — Да, ти имаш, а ја? Па још и то, да нешто он чује, онда где ћу ја, где?
— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. — Ништа. Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. — Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.
— Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. Мита поче да пије, гута. Грло му је пуцало.
Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради, упита је: — Да запалимо свећу? — Нека — одби је она. И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму. А она је баш то и волела.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вечног творилачка свест умарала се мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад му
Ил' хтеде сад угодљив загладит, у прве што ми зајам одби мој, ил' извештајем дирнут љубавним, тек он се диже, исправи се дуг, у чело упре прстом десничним, а шувачним у голе
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зато нас у плоти задржи, молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ја“, у разним тоновима и октавама, док се један при помену: Танасије Првуловић, продра из свег гласа и одјек се одби о зидове штала. — Ти, Тасо, као да си гуштере гутао! — прекиде читање потпоручник.
— Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух. Ехо се одби од брегова и сручи се као громовита грмљавина негде у јаругу... Са напрегнутом пажњом посматрамо где ће метак пасти.
тада шрапнел тресну и зачу се неко мумлање, као зујање бумбара, док тек поред топовског точка бапну упаљач шрапнела, одби се од земље и пролете преко наших глава. Вода ми застаде у грлу и појури на нос. — На картеч!!!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха. Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. А има још и других слика. Једна баш врло жалостива.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Нека, Софке, ја ћу! — одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на
Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка. — Па онда да донесем да пијеш нешто?
— Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она! — увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после?
Али Софка одби. Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим
Али Софка одби. Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?“ запитаће медик, онако као немарно, пошто одби неколико димова. „Оно... јест!“ одврати најближи до њега, отежући те двије ријечи.
Наелак стаде арбијом стругати лулу и пунити је, па кад му „снаша“ привали жеравак те пошто одби неколико димова, поче се разговарати с њом, о домаћијем работама. А бјеше крупна људина тај поп.
Мило ми је, реци, што је мој пријатељ овђе, па ћемо се по тенану проразговарати доцније!“ Сердар одби неколико димова, смишљајући ново питање, а у то Јанко с малим Милуном уђе. „Ха! диже се ти...
Сердар одби неколико димова, гледајући је, а кад се оне двије сузе скотрљаше низ њене сухе образе, он је узе за руку, пак ће: „А
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Преровци поскакаше: — Шта је било? — Ништа. — Је ли опасно за нас? — За вас?... Није. Одлучно одби да им ма шта више каже, уморно се спусти поред зида и клону главом. Сељаци занемеше слутећи стрељање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ил' хтеде сад угодљив загладит' У прве што ми зајам одби мој, Ил' извештајем дирнут љубавним, Тек он се диже, исправи се дуг, У чело упре прстом десничним, А шувачним у голе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби. — Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра књига.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он одби ту част, али се понуди да мене припреми и ја ту понуду прихватих. Билхарц је био врло ћудљив човек; понеки пут читаве
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Наравно, др. Владан је знао да се ту ради и о спасу микроскопије — ђенерал се не може уклонити сам.) Ђенерал одби понуду. Сад поче наваљивати на њега Комаров. Ђенерал опет рече: — Не, не, то би изгледало малодушно... Зар баш сад?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се!
Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа... од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143).
Ћипико, Иво - Пауци
Путем тек је могао да издржи а да се не расплаче. Не може да схвати зашто господар одби толики новац; зар му није носио све што је имао?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда заћута. У даљини блесну нека ватра и махнита експлозија запара ваздух, па се потмуло одби са урвина планинских... Као сигнал да сада треба да отпочне уништавање. Потпуковник Петар проговори: — Чули сте!...
— Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских. — Господо командири — настави потпуковник Петар.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Међу њима, у школи или на игралишту, осећао се као међу некаквим суровим џиновима. Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се. — Нисам ја за школу, мајко!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Диже војску турски цар Мемеде, диже војску, оде под Сталаћа; био Сталаћ три године дана, нит' му одби дрва ни камена, нит' га како може освојити, ни пак како може оставити.
Ал’ то братац сеји не вјерова, већ је узе за бијелу руку, изведе је у поље широко, привеза је коњма за репове, па их одби низ поље широко.
моли свога господара: „Ој, бога ти, Павле господару, не води ме двору бијеломе, већ ме свежи коњма за репове, па ме одби низ поље широко, нек ме живу коњи растргају!
“ То је Павле љубу послушао: привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, онђе расте трње и коприве; ђе је она сама собом пала, језеро се онђе
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моје копје одби с рајских врата ватрену стражу, а ево, сад и сâм дошао сам за те у овај црни Ад, да вас из тога катрана свију повадим..
« Сотим је засрами те се већ одби од њега. Имаше он јоште једнога млађега брата му свога Јована, а отац им онде се бијаше преставио.
Одовуд поскорије да си измакао! Одстан се ти овога доласка к мојој кући те од мојих врата хитро се одби не долази ти ту заговарати ме. А мени худој овде не продаји ти твојих масала ни ми мазни гласови казуј.