Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
и, како се Вејки чинило, навлаш га додиривала својим страсним рукама. Вејка ју је, уздржавајући бол, одбивала. — Па има си... — бранила је Тају од њених дарова и још више из торбе давала је Таји. Таја је све јео.