Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси! Чудно би тада изгледала ова, у страстима до преступа одважна жена. Бранила би се она речито, прелазила у напад и протестовала. Нигде она не излази.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он зна за то што ја вами сад говорим. Разумете ли ме? Шамика се збунио. Одважна, предузетна, Матилда му гледа у зеницу. Шамика у земљу гледа. — Јесте л’ ме разумели?
— Јесам, да Лујза к мени ускочи. — Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати. Она је одважна, само ако сте ви . . . — Добро, промислићу се, корак је опасан . . . — Нема времена промишљавању.
— Стоји л’ партија? — Стоји. — Дајте руку, држим вас за човека од речи. Сад морам брзо натраг. Збогом! Оде одважна Матилда. Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне. Дође кући.
Ствар нисте добро удесили. Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести. Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију. Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. Полачек.
Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се.
Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци. — Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду. Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не.