Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не уверује и сваки га се одвраћа и гнуша. Нема дакле горе несреће од злонаравија и неправде, нити већега благополучија од добродјетељи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Његова Смиља одвраћа га да не иде. Говори му да не ваља на Мале Врачеве ићи по лову, казива му и како је некакав ружан сан уснила... Аја!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Не знам кога да погодим! ’Оће л’ Пера Боцкалов? — Ман’те га врагу! — одвраћа га Аркадија. — Скуп је. А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га. — Снег је, мећава, синко... — Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач. Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими...
Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Добро новинарство за децу упућује младе читаоце према доброј књижевности, као што их лоше одвраћа од ње. Мерила У сусрету са сваком новом дечјом књигом ваљало би, најпре, утврдити постојање специфичног дара дечјег
Ко вам задаје ове страшне задатке? Ко злоупотребљава вашу срдачност, наивност, отвореност? Ко вас то, од малих ногу, одвраћа од слободе?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Еј, домаћине, је л тамо Балаћ? — Отпирио на поток да с цурама ашикује — одвраћа неко из дворишта. — А мали Гончин? — Он отишо да гледа ...да се поучи. — Ђаво га поучио! Јес видио, мој ђедо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?“ Тако га лија на конак свраћа, а јеж се брани и одвраћа: „Захваљујем се позиву твом, ал ми је дражи мој скромни дом!
Овде је закон зверињи, груб: царује само шапа и зуб.“ Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка, видећеш како делије туку, када те звекне Борка!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако ми до суботе не пошаљеш пет дуката како смо се договорили... Добро — одвраћа тихо, а ноге му се чудно ломе и савијају. Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Написао сам ти само ово неколико реди, и већ ме нешто вуче да престанем и одвраћа ме од намере. И после сваког реда све жешће.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Болесник је остао сам. Одвраћа главу к зиду, да му празна соба не вири у лице. Бори се, одолијева провали из нутрине. Јер треба бити јак!
Ћипико, Иво - Приповетке
Не могу да себи одговорим; само знам да је моје очи траже да је пошљедњи пут поздравим. Машем јој шеширом, а она ми одвраћа бијелом марамом.
Мани ме се!...Што ће ти туђа курва?... — Да, курва, а да што друго? — одвраћа он гласом који га издаје, и не може да сакрије тога часа мушку вољу, заборав и опраштање...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако исто, кажемо нешто с чиме се наш саговорник слаже, и он муњевито – одвраћа: Лепо! Ни у делићу секунде не запињемо двоумећи се шта то значи. Али се већ преводилац двоуми.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни без оног на што хули не било јој л'јека! Мрзи Србље и што је год том имену славно, Одвраћа се серцем од нас и клевеће јавно. Њој су [наши] обичаји (има злих навада!
Ћипико, Иво - Пауци
Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. — Мучи, ђавле! Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— вели смејући се Драгиша. Дан је спаран, а сунце као да пали. Онај досадни одблесак сунчев одвраћа нам од погледа читаву једну страну пучине. Хладовита места су поседнута, а у кабинама је запара.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ништо тако не одвраћа уши људске и умље изумљено им чини... како те сокачке шале, лакрдије и смешне маскаре. Тога рад достапут из црковна
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... Ђорђијина крв!... Ашкољс’н!... — Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо! Како да бидне!... — Леле, Јевдо! Што ће да бидне убавиња кад се узну!