Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што не дођеш барем док ти дечица стану на снагу?... — Не могу, дешо! — одговорила би му Миона уздахнувши. — Ама што не можеш, снахо? у нашој кући. било би ти и лакше и рахатније...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није ми ништа одговорила. Погледао сам је ипод ока, није ме гледала. Мени се учини као да сам јој ставио некако питање на које није одговорила,
Погледао сам је ипод ока, није ме гледала. Мени се учини као да сам јој ставио некако питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Оваки случајеви мене само драже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега! Унцут један. — Ал’ сам му добро и одговорила! Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао, крста! Не знам да су моја!
И она се нашла да ми чува кућу; она, и то моју кућу да чува. Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса.
Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из епископије. »Шта је, како се свршило?« запита их познаник.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изићи ће она одатле, додаде, још једном, мада му она ништа није одговорила. Једна старица, међу њима, кад чу да говори разумљивим језиком, упита га ко је он.
факт, да је, после битке, у којој су тучени Францези, нови савезници Марије Терезије, у јуну месецу, руска армија одговорила победом, тридесетог августа, код места Грос-Јегерндорф.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер сте се на то решили, али тамо нећете наћи свеце: сви су отишли да спасу српску војску.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма! - рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма.
Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није представљало неку нарочиту трагедију за њега.
- загрлио сам је кикоћући се као идиот... - Зашто сада не кажеш? - држао сам је за рамена а она, спустивши главу, одговорила је да се баш све не извикује с крова куће.
- Твој отац? Зар он зна да се још увек састајемо? - погледао сам је право у лице, а она се насмејала и није одговорила ништа, али сам по модрицама на њеним раменима и леђима могао бити убеђен да зна.
блато с леђа, а Грета, узнемирено, као и увек кад би неко сем нас био у близини, гребала ноктима по даскама скеле. Одговорила му је да је то немогуће: није читао „Кожну Чарапу”, нити било шта друго, и не може да схвати.
— Измислићемо нешто, Рашида! — рекао сам а она је одговорила „важи!“, али јој је лице било бледо и несигурно. Нисмо говорили о томе да ћемо се наћи после предавања, нити где, али
упитао сам је, јер је с овим разредом њено обавезно школовање завршено. Лица помало зачуђеног одговорила ми је да не зна: отац намерава да је пошаље у неку техничку школу, јер се тамо добијају стипендије.
- Ја сам кошчат и ружан, Рашида! - рекао сам, а она је одговорила да то није важно, у води се ништа не види, уосталом и Грета је ружна.
- Је ли тачно да си их написао шездесет и да ти је она на све одговорила? - уносио ми се у лице дашћући, а затим је почео да се церека, и сада ми је било јасно зашто у оном стиску није било
- Није одговорила! - рекао сам. - Не лажи! Ја ћу већ пронаћи та писма! - вукао ме је преко трга, а људи су се склањали да нам направе
- заћутала је и гледала ме неко време, а онда сам приметио и да они испод нас ћуте, па сам јој то и рекао. Одговорила је да не ћуте. Изашли су. Није вредело питати где, ни зашто. Не Весну. Њу то није ни интересовало.
Волео бих да је Рашида могла да га види. - Шта мислиш да она сада ради, Весна? - рекао сам. Она је одговорила да Рашида, највероватније, купа дечурлију и спрема их за спавање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Да прошетамо мало? Паралисана страхом, ништа није одговорила. Његова тешка шапа спусти се на њену руку. Покуша да је извуче, али није успела.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она. — А не, не! Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Питао ме је, оћу ли поћи за њега. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: То ти је. СТАНИЈА: Па што си му рекла? ЉУБА: Ја сам одговорила да оћу. СТАНИЈА: Куку, кјерко, како си могла од срамоте! ЉУБА: Зар је срамота удавати се?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта си тела? Знате ли шта сам му одговорила? Не знате? Рекла сам: — Кампари — како то звучи горко! Срећом, тог дана стиже и други одговор на мој оглас.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА (клекне): Љубим више него благородство моје, него сво благо сокровишча мојего. ЈЕЛИЦА: Ах, боже, како је одговорила Амалија кад је Мор пред њом клечао?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Да није било ваших упутстава да будемо према њима пажљиви, ја бих већ знала шта бих му одговорила. АДВОКАТ: Добро сте ипак учинили што сте се уздржали, јер најзад, шта знате, можда тај човек није тиме хтео да вас
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Руска, царска армада одговорила је на ту офанзиву повлачењем према граници, а ми смо јој подилазили маршевима, који су дневно износили по 30, 40, 50,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад му Јула све исприча шта је разговарала с баба Соком и шта јој је она одговорила, он се богме страшно наљути, стаде викати на сва уста и грдити их, рече им да ће он ићи баба Соки и рећи јој да
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Оде.) ДАНИЦА (Спириници): А ти, тетка, иди па нађи мајку. Реци јој да си ми све казала и да сам ја одговорила: што је отац урадио не важи ништа за мене. Ја остајем и даље вереница господина Ивковића.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне! — Па, снашке, како ја више нисам код вас...
прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и одговорила: — Доћи ће! То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
За путника добро а за чобанина зло. — Одговорила баба кад је један од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао
— Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му одговорила: Овуда, брато, испод градине прије ручка. Не вјеруј, куме, пасјим устима.
— Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во код њега на изору био, дакле својте су, није туђ. Што би онда мајка кукавица.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Спомињем се да би[х] је често находио горко плачући; и кад би[х] је питао зашто плаче, „За оцем твојим” — одговорила би ми.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Знаш ли ко сам ја?“ идућег јутра упитао је собарицу, не отварајући очи. „Не знам“, одговорила је она. отегнуто. „И не треба да знаш! Осетио је њен осмех и у мраку видео румене десни изнад ретких, крупних зуба.
Кад му је девојчица која је била најгласнија у игри на његово питање: „Мала, где ти је кућа?“ одговорила преко рамена и презриво: „Шта си ти, брадоња?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
— Жива нећу из свог завичаја — одговорила је Љубица — а мртву ме могу и пси изести. То је било у јесен 1813. године. У јесен 1842.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да ли ме можете правилно разумети? — Још како! Још како! Само ако вама личи — одговорила је девојка весело, и никаква се забуна на њој није приметила. — Наравно! На сваки начин. Пет година ја сам..
ја сам само о томе мислио и... до краја разрадио... — Како не? Дабоме! Како не? Само, ја почињем, и нема милости — одговорила је још веселије и засмејала се, па у широкој прегршти и сама зграбила снега.
На њен поздрав ја сам одговорио учтиво, и опажајући да се намерно не удаљава, запитао је нешто о њеним овцама. Одговорила ми је радо, па ме је и сама питала о моме чину и кога је рода моја униформа.
Она примедба о слободном понашању потврђивала се све више, јер на моја дрска задиркивања која су и мене самог чудила, одговорила ми је равном мером, док је у њеном гласу и држању било нечег много сигурнијег него у моме.
На ово ми је она одговорила да још пуно имамо да путујемо, само ако дотле не будемо спавали, и да она не би хтела да и другу половину пута
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Ви се много бринете око мене. — О, то је маленкост!... Само узмите, сигурна сам да ће вам пријати — одговорила је исто тако тихо и насмијешила се, као да тачно осјећа смисао моје захвале.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам то саопштио мајци, она ми је одговорила да је и желела да тако буде, да Идвор не мисли да сам се отуђио и погосподио.
Када сам то саопштио мајци, она ми је одговорила да је и желела да тако буде, да Идвор не мисли да сам се отуђио и погосподио.
На то је она мудро одговорила: ”И ковач омекша челик пре него га закали. Ти си баш такав какав треба да будеш за коваче у Кембриџу.
звезда осећа, да се тако изразимо, било сваке друге звезде и свега живога, чак и најмањег црвића на земљи, она ми је одговорила: ”Фарадејево учење је онај део моје вере као Давидове речи упућене богу: “Куда ћу да побегнем од твог духа?
Та нада крила се у мом срцу када сам се искрцао у Касл Гардену. Данас ми је наука одговорила да звезде долазе к мени. Свака пламтећа звезда је згуснута енергија, пуна живота, која се расипа на све стране
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ућута часом, па, осмјехнувши се љупко, дјетињски, и, погледавши ме весело у очи, продужи: — Знате што сам му одговорила? Писала сам му да мени ништа не треба, да сам се ја научила трпјети, само нека њему и дјеци му достаје...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Разговарати са њом озбиљно? Па зар ниси ти разговарала, па шта ти је одговорила, – приредила ти је ону сцену са Никарагуом. ДАРА: Ту си сцену ти приредио.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Обелодањена у антологијским примерима Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања" европске културне јавности, постајући жива потврда прво Хердерових, а затим Гримових идеја о
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Па... ти знаш. Ако можеш, подај му — одговорила би баба. — Колико? — Толико и толико. Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О п. причају се и неке етиолошке скаске. Зашто се п. носи у цркву? П. звала рженицу да иду у цркву, а она јој одговорила да види цркву и оданде где је, јер је велика: зато Бог прокуне рженицу, а п.
Ћипико, Иво - Пауци
Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене. Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге. Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?
Брат ме сваки час прикара , говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..''— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу... А он почео викати и хтија ме опет тућ'; говори: „Ја могу ча хоћу! Ја сам мушко.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад су је упитали зашто то чини, одговорила је да ниједан мушкарац није у стању да јој утоли пожуду. Јању су неко време задржали на Кули, тобож као служавку, а у
Па и да је одговорила жустро, узбуђено, горко, не бих се зачудио. Могла ми је рећи како није моје да турам нос свуда и да се све то мене не
Кад сам јој пришао, видео сам да јој је лице влажно од плача. Упитам је шта ту ради и зашто плаче. Одговорила ми је кроз јецај да јој је пре неколико дана погинуо човек кога је волела. Сео сам крај ње.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ништа није. ТАШАНА (Стани): Ох, Стано! Ох, Стано! Ох, Стано! (Трза се): Али, је ли, Стано, ја нему нисам ништа одговорила? И нико ништа није чуо? СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију. Сека је одговорила оцу као из неког другог света. Писала о својој лепој ћерци Анђелији, о „најбољим” кућама у које је примају.
— Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола. Био је то ипак непријатан тренутак.
Госпа Нола није на овај реферат одговорила ни једном речју. Није имала јасан поглед у Хансове планове, а Срба јој у том тренутку дошао несимпатичан.
) „Откуда вама баш, госпођо Лазарић, та фикс-идеја да волите лепе људе?” — „Отуда, господин Јоксиме,” одговорила бих му, „што нисам лепа ја, није био леп Тодор, и нисте лепи ни ви...” Сиромах Тодор.
Сељаци повукли оптужбу; а кад су преко посредника замолили да их фрау Роза прими, одговорила је да ће их не само примити, него да ће их позвати њен син, кад дође.
Кад ју је једном Сока из својих увек јасних наслућивања запитала: „А да ли тебе твој тата воли?” — одговорила је Јана са финим избегавањем, али ипак поштено према свом искуству и суду.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Колико сам пути у кућу мога Глише чизмара одлазио, и при сваком питању: Је ли код куће мајстор Глиша? одговорила би његова жена: »Нису«, то јест мајстор Глиша нису код куће. А шта вели мајстор Глиша?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тако да би се могла објавити, отприлике као што се жена која је стекла признање да је лепа удешава да би томе и одговорила. Читао сам тако, на пример, писмо једног великог човека, академика, који је од свога кирајџије тражио неплаћену кирију.
Мајка, да би избегла прави одговор, јер је питање довело у забуну, одговорила ми је: — Тако, казнио је бога. — Била ваљда несташна?
Разуме се да ми је на то одговорила мати, и папучом изјурила из собе, што мени није било никако јасно. А није то једини случај код којег је моја
— Хоће, а што? — Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!
— Штета! Другу једну госпођу сам чак и уверавао да је то она али се не сећа можда, на што ми је она врло поуздано одговорила: — Не, господине, ја имам тачан списак свих с којима сам се пре удадбе волела и ви нисте у томе списку!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Ал највише да одмара Низа се ЦИПЕЛЕ Левој ципели Рекла десна Да је тесна Десној ципели Одговорила лева Да не зева БИЛА ДЕВОЈКА МАРА Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За