Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише. Зачудо, што ти беше тај учитељ »достојанствен« човек! Често је у разговору мешао по неку страну реч.
Знаш кô луди, да не буде речи. — Лепо, лепо, ћир-Трпко — одговорише они и одоше навише, смејући се. Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де,
— Рече ли она баш »у Кривој јарузи под рачвастим брестом«? — Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас. — Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се!
— Кад запевају први петли — наставља Пурко — ето и нас с вођевином, ако бог да! — И треба!... Дај, боже!... — одговорише гости углас. — И будите, браћо, спремни ако дође до невоље да нам се нађете у невољи!... У здрављу, браћо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Где су? — упита Катић. — У качари — одговорише жене. Они приседоше мало крај огњишта. Сима Катић био је марвени трговац. Родио се у селу Дворовима у Босни.
Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... — Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово! — одговорише му. — Полази! Опреми се кита и сватови. Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове.
Па га стаде љубити и поливати сузама. — Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови. — Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!... Ја у кући остати не могу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а ја сам ту, а моје терање и, што кажу, један мој карактер, видели сте! Мануше оба попа руком, и ништа му не одговорише. ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је
Матавуљ, Симо - УСКОК
Разумије се, главари се скупе код владике и начине оштар одговор руским владикама, одговорише им нека они попују у својој кући и гледају своју дужност, а да се за нас не брину, јер смо ми гинули за своју вјеру
„Шта је ово, браћо?“ запитах у чуду. „То је кртола“, одговорише. „Владика је набавио сјеме с мора, а боља је од хљеба“. Тада окусих кртолу први пут.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.
Кад су се примакли близу села упиташе их сељани: — Ко вас поби? Одговорише им: — Лукави зец н јасенов ражањ. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се! — одговорише они сложно, и онда се изви један глас: Јесам ли ти, јелане, говорио, дивна вита јело...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци. — Уређујте се, скомандова он, па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас. Симо прострије своју струку а засука рукав, па узимљући по пуну шаку дуката, испусташе их, бројећи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби. Дошав у прво село, упита: „На што јашем?“ — „На јарца“ — одговорише му. — „Какав јарац, кад је ово хат? Хиљаду гроша плаћа глобу то село“.
“ — „На јарца“ — одговорише му. — „Какав јарац, кад је ово хат? Хиљаду гроша плаћа глобу то село“. У другом селу одговорише му да јаше на хату, ал’ опет платише хиљаду гроша глобе, јер Турчин рече да није хат но јарац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу. Он оста у дворишту, војници уђоше у његове одаје.
Породица апотекарева, узнемирена због његовог недоласка, замоли за обавештење шта се то догодило. Одговорише јој да Исак седи по вас дан у својој замраченој и забрављеној соби, а ником неће да каже због чега.
„Шта одговорише на то потказивачи?“ „Ништа. Ућуташе, и цела та ствар дође у заборав. Но када су жирондисти били, сви од реда, погубљен
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам ушао у кућу и тужнога лица упитао, одговорише ми да ни они појма немају о мом несретном другу, али да верују да је негде отпутовао, по свом обичају да никога не
Они ми, морам признати, са великом предусретљивошћу, одговорише, да у чаршији постоје два фијакера, па чак свратише некога дечка који случајно туда прође и наредише му да сопственика
Они су опет давали знаке нама да им се склонимо. Али се нико не склањаше. Тада смо им ми отпочели претити, а они нам одговорише исто тако претњама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка
Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак. И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља, па их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ко је овде батаљони командир?... Газда Милосав Трифунац, газда Милосав Трифунац... — одговорише војници — узмите овај Трифунчев батаљон па пођите као потпора, г. Т....
Ћипико, Иво - Пауци
Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а комшински пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе.
” . —Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар. —Колико питате? — обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас. Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају. На то браћа јој лукаво с мунитвом одговорише обојици, Емореју и Сихему, несуђеном зету своме: »То никако од нас не може бити, нашу нам сестру дати за необрезана
« И они му на то одговорише и рекоше: »Јест доиста тако.« И тот тако хоће га оставити те га њима предати. И жалостиво мученик ту реч од њих прими
И ти сам Бог јеси кајуштих се.« И то к оним светлим мужем изрече, и они пак њему на то одговорише: »То ћемо ономе рећи што нас је послао и цару ћемо то лепо казати, еда се како не оскрби на ту прошњу, него се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине... Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са, знањем хаџи Замфировим.