Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ово типично мишљење наше народне пословице фиксирају и сажимају на следећи начин: „Дијете много миловано нигда добро одгојено“; „Не пуштај узде детету, па да ти је зеница ока!; „Ко није тучен није научен“; „Дијете небијено слабо одгојено“.
; „Ко није тучен није научен“; „Дијете небијено слабо одгојено“. Родитељи су уверени да једино претњама, грдњама и физичким казнама могу дете натерати да буде „добро“, што значи
да га не би „покварили“, јер се хвалом, нежношћу и пољупцима, „упропашћују деца“, (Дијете много миловано нигда добро одгојено). казна је неопходна у васпитању ако хоћемо да од детета буде „добар човек“, сматрају Срби.
испортить, считают, что похвалами, нежностью и поцелуями можно „погубится“ ребенка: Дијете много миловано нигда добро одгојено (Заласканный ребенок никогда не будет хорошо воспитан).