Ћипико, Иво - Пауци
— Раде! — понови у заносу, трже се и, извивши се из попових руку, пожури ногоступом преко одгојка ... — Машо, Машо! — зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен, прислони се уз дебло старога
Вели: —Поручили сте по ме... —А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо, што је од онога одгојка у планини што га покојни Илија Смиљанић држаше? ... — Ондје је, господару... држи га син му Раде ...
Кад стигоше на „лице мјеста”, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.