Краков, Станислав - КРИЛА
— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба.
Све је било тужно, досадно и празно. Душко је решио да се тог вечера опије код ”Одеона”. XВИ — Но, шта, не треба се толико жалостити... Гарон, још два... аИл рігхт... све су те животиње исте...