Употреба речи одзвони у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Неко мора звонити, па што да не звони он, кад има још снаге!... Однеше поп-Косту. Марко му одзвони последњи опроштај ...

Врати се кући и поручи Марку да одзвони. Кад се сутра дан Марко, по јутрењу, заложио хлебом и почео нешто по баштици да чепрља дадоше му знак са звонаре да

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове. Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.

мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Бих, што год хоћете, — одговори мали. — Добро дакле, — рече поп — хајде у цркву па одзвони вечерњу, јер ми нема шикутора код куће. Мали одмах изиђе и отиде у цркву.

Мртви се стропошта на земљу, и мали узме па одзвони, и онда се врати к попу. Кад дође тамо, пита га поп: — Јеси ли одзвонио? — Јесам, — рече он. — А нијеси ништа видио?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— шапутали би када би старац дошао у село. А долазио је, тачнији од звезде, увек у исто време да одзвони вечерње и јутрење, не тражећи никакве надокнаде за своју службу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности