Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ето Босне, види се одавде, гди сав 'ришћанлук Турком даје, а нико не проси, него јоште у сваком селу на'оди се, фала богу, имајући' људи и газда.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.
— А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче. Затим мени се даде на смеј; а поможе ми у смеју и Протић,
у Ваљево, да идемо на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да печено јагње ручамо, — он зовне Живана: „̓Оди, Живане, да ручамо!” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.” — „Ха, ха, ха!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. Оно одмах, јечећи, скочи на кола. Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.
Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!
болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди! 'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...
по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди! 'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу.
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу.
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу.
годину-две дана изучио је занат »болтаџијски« и постао калфа и већ је умео боље од свију његових комшија довикивати: »'Оди да пазаримо! 'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој
Марјан опет нешто промрмља, па се врати. Док се тек Сава присети, па брже за њим: — Марјане! — Ој! — Оди, оди да ти дам. Узе иза врата будак и изнесе, те му даде рекав: — Али сутра зором да си донео — чујеш?
Марјан опет нешто промрмља, па се врати. Док се тек Сава присети, па брже за њим: — Марјане! — Ој! — Оди, оди да ти дам. Узе иза врата будак и изнесе, те му даде рекав: — Али сутра зором да си донео — чујеш?
Молим те, моћи ће зар и без општине... Свуд сам, богами, тражио, па нигде! — 'Оди амо! — рече капетан па устаде и уведе Симицу у канцеларију; отвори једна врата од друге собе, где сеђаше за столом
— зовну га кмет. — Акобогда тако? Сврати мало амо! — Па сврати мало, Страхиња, сврати! — повика и Ћебо. — 'Оди, 'оди, брате!... — прихватише и остали. — Одмори се мало! — додаде кмет.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— ’Оди чедо! ’Оди овамо! — И да га доводи. Па, као да јој сам синчић устао, да га поставља за гроб, храни га, трпа му и нуди.
— ’Оди чедо! ’Оди овамо! — И да га доводи. Па, као да јој сам синчић устао, да га поставља за гроб, храни га, трпа му и нуди.
— Моје је. Клисарица ми је дала. А она, мамећи га себи да га избије, претила му је изнутра: — Оди, оди да ти дам твоје... — Ох леле! Ох леле! — Узмицао би Таја уплашен и обилазио око улаза. И тако целе ноћи дреждао.
— Моје је. Клисарица ми је дала. А она, мамећи га себи да га избије, претила му је изнутра: — Оди, оди да ти дам твоје... — Ох леле! Ох леле! — Узмицао би Таја уплашен и обилазио око улаза. И тако целе ноћи дреждао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по
(Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.
КАТИЦА (пробира): Слатка мамице, ово је прекрасно! Колико сам се пута дивила мајоровици како лепо оди. Благо мени, сад ме неће у овом нико претећи. ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније. К воспитанију принадлежи и лице.
МИШИЋ: Шта ћу с њоме? ЈАЊА: Кад си нађи. Узмите, господин нотариус молим вас, ви сте једно паметно муж. Катицо, оди овамо. Ево, да будете стрећна. (Благосиља ú.) Катицу је моја добра девојка. Видите, она ћути, она оћи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара! И даде му неколико турских парица.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем.
) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли?
) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли?
СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. — Оди, Милане, овамо. — Изволите. Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо.
Узме га на реч оштрије. Чуо је да је много на карти проиграо и много на вересију дао. — ’Оди овамо к мени ближе! Пера онако тромо дође ближе. Отац седи, а Пера стоји. Жут, неиспаван, очи упале.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“, док би мајка одговарала „Ће оди“. Видосава Николић-Стојанчевић, објашњавајући смисао описаног обреда, каже да он „има за циљ да магијском снагом
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене!
— А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.“ (1843, нов.
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.
— Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, Де пригрли песмо, моја снаго, Па ижљуби све мило и драго!
Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано прође мимо драгог свога?
“ Тако путник тужит оде: „Од' на беле, оди руке, Одлани ми тешке муке!“ Јадна мома затрепета, Ледној реци ближе шета; Ето већ је на крај брег(а), Да је
„Твој посô, драги, он је био крут, Од' амо да ти скинем труда зној; На моје срце оди, оди амо, Што здраво куца, и то за тебе само.“ 11.
„Твој посô, драги, он је био крут, Од' амо да ти скинем труда зној; На моје срце оди, оди амо, Што здраво куца, и то за тебе само.“ 11.
звук ми душу такнô љуто, У мени срце задркта ми мушко; У души ми се питање то роди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 39.
је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца уједанпут згоди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 41.
“ кад уздане, Кад се рука с руком здружи, Кад кроза њу срце плане? Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда?
прође зима — „Боже, Боже“, па назаде, Ал' га она тврдо прима: „Срце, злато, мој си саде, Мој си, мој си, са мном оди, Кући мојој ту у води!“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш? — И узе те за руку дижући те. — Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
песме од Сирена, дивних, мамних морских жена: — тако мене звуци вуку, у стоструком зборе гуку: Један вели: — Оди мени! одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Зима, зејо, оди да се играмо! — И лани је била, тето, — одговори зец. — Зар си ти лањски? — запита га она. — Јесам, вала, и
А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Оди опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Жао ми је само што се љути, кад ја свашта чиним. ЈЕВРЕМ: Макса је човек који непрестано с упаљеним фитиљем оди. (Седне.) Оће ли покоји пут да заћути? СОФИЈА: То не, али увек по штогод нађе, зашто ће псовати.
МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Оди, куме, ти то боље разумеш. Оди, куме мучениче, као и сам што сам ти!
4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Оди, куме, ти то боље разумеш. Оди, куме мучениче, као и сам што сам ти! Мој Никола има Магу, пак и не зна, шта је зла жена.
СВЕТОЗАР: Послушајте како је пресуђено: Она жена, прво, није добра, која по кући једва оди, мрзи ју чисто говорити; куд пође, ту седне. Деца су јој нечиста, кућа неуређена, пуно свуда ђубрета.
Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја! (Копајући.) Сад нек ми каже ко да је задовољнији човек кад има новаца, од оног који тиме не разбија главу.
ЉУБА: Не бије ништа, него се слегне, да се боље седи. Ето овако. (Седне.) Да видиш, како је добро. Оди само. СТАНИЈА (седне): Као у рупи. (Кад Љуба устане, она се опет тргне.) Аратос ти таквог седења! (Устане.
Ама је ли Неша слеп, види ли он све? ЉУБА: Та кажем ти, то је обичај. Оди да видиш, како се тамо двоје по Калимегдану шетају. СТАНИЈА (устане, па гледи): Куку!
НЕША: Ајде, како не би ручала? СТАНИЈА: Не могу ти ништа. НЕША: Е, није него јошт штогод. Оди, седи с нама. СТАНИЈА: Донеси ми овде нешто да једем. НЕША: Како би то било, побогу, мајка!
Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш. ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу.
СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах! ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место. ПЕЛА: Милостиви господине. ТРИФИЋ: Шта је?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Господине, ја не знам шта ћу да мислим. Јелице, оди мало у другу собу. ЈЕЛИЦА: Господин барон, ентѕцхулдіген Ѕіе ауф еінен Аугенбліцк! АЛЕКСА: О, изволте без женирања.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа. Онај ме познаде и пре но што стиже поче поздрављати.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА (прилази јој). Како да идем, забога, а тебе да оставим тако уза зид? (Хоће да је обухвати руком.) 'Оди, наслони се на мене! ГИНА (очајно): Не, не, ако бога знаш! САРКА: Ју, црна Гино, шта ти је то за леђима?
АГАТОН: Човек не зна шта га чека у животу. ПОЈАВА ВИИ СИМКА, ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН: 'Оди овамо, дете, треба да проговоримо са господином адвокатом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.
— Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.
а вилице се тресаху од страха. — Па... сад?... Шта ћемо?... — Оди да видиш... Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије. — Ено, ту је и тужба и акт министров..
Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим... — Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу. Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?
) ДАНИЦА: Ти си погрешио врата. Не седи овде адвокат. СИМА: Него? ДАНИЦА: Ево овде, ова друга врата. 'Оди, показаћу ти. ПАВКА: Ама, немој ти да му показујеш. (Сими.) Ево овде, исти ходник, само она друга врата.
Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Зато она брзо уђе у собу, и пошто тамо још брже размести и почисти, позва Софку, као тешећи је: — Оду, оди Софкице. Седи, одмори се. Ништа није, и не бој ми се! И не могући да издржи, заједно са Магдом отрча Софкиној кући.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!“ рече јој, видећи е се снебила и уставила. Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши
“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!“ рече јој, видећи е се снебила и уставила. Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут од
„А што? какве су па теби бриге, да не сниш!“ Па се одмах поправи, „да, понекад се чељадету разбије сан... Па оди, дијете, к мени, да ме разговараш, д’ако ме ушикаш“, рече смијући се. Цура навуче корет, па дође и сједе уз оца.
Сину бјеше надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги! Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати.
име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги! Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу:
25. Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29.
101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104.
Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: „Оди унутра код мене, заклињем те Богом живијем.
у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док на један пут повиче једна ђевојка с чардака: „Е царевићу, одјаш, коња па оди у авлију.
“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу:
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А! (Улази) ИКОНИЈА: Шта је, данас не носиш мамце? ПРОСЈАК: Ко зна! Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто! Ми смо ти сада исто друштво, ни кучета ни мачета, прави другари!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и да ту останем; но, онде видећи да калуђери једу и пију као и други људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи, пак би[х] се невесео вратио у Чаково.
и трудећи се, то зависи, с једне стране, од чловекове вредности, а, с друге — од опстојатељства у којима се на[х]оди. Гди се велике трговине чине, ту вредан човек може и стећи; и ово је вредност.
Правда да се на[х]оди и таки[х] који, колико више друге проклињу, толико им се чини да су бољи христијани и ревнитељи и играју се с
У излажењу, тихо осмијавајући се, говорио је архимандриту: „[Х]оди са мном, кукавче, да те не запопадне опет гди Маленица.
” Ја: „Нек реку што им драго. Ја се уздам да ће време показати да нису право имали. А неће сви рећи, не бој се; на[х]оди се у данашњи дан Србаља који мужески мисле, суде и расуждавају, А време је већ да и прости народ не варамо.
” Зил[отиј]: „Право велиш! И код нас у Грецији на[х]оди се правдољубиви[х] епископа и свештеника који уздишу и жале се на злоупотребљенија која бивају, а најпаче зли и опаки
рад у Русију прећи науке ради, даду ми совет да с којим регементкапеланом пређем у Германију; и, будући да се ту на[х]оди множество у росијској служби Сербаља официра, лако ће се који мене примити и отправити ме куда. желим.
„Следоватељно дошао си”, вели ми, „у најбоље време, баш како да си знао.” Притом обзнани ми да се у Бечу на[х]оди наш архиепископ Јоан и да је нужно, пре него се у каково упустим дело, да му се јавим. „То је најлакше!
’Ајде, у име божје, нек се почне! Сила се ником никаква не чини; нека каже ко што на[х]оди за добро и полезно, а разумни људи и сад и после о том нека суде.
Како живу! Шта ли се и у њи[х]овим на[х]оди књигама. [Х]оћеш Инглитеру? Ево ти је; ’ајде сад говори с људ’ма! Душа человеческа има ово у себи добро својство:
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. — Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди!
“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. — Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! И сва тројица сложише.
“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. — Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.
добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим
Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!“ — Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку. — Па шта мислиш, а?
?...“ Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу. У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши.
“ Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу. У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши.
Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се. Бакоња се поново разведри. — Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија. Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Није баш права правцата рана, пре му дође као нека контузија, али свеједно, честитај ми контузију, и ’оди да се јуначки пољубимо.“ ОСЛОБОЂЕЊЕ Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. — Каквог курјака, 'натема те не убила!
— одговори бунован и зачуђен Марко. — Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли? ВАСА: Оде! ЖИВКА (излази): Шта каже, бога ти? ВАСА: Шта каже? Ништа!
Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли? ВАСА: Оде! ЖИВКА (излази): Шта каже, бога ти? ВАСА: Шта каже? Ништа!
(Застане и слуша мењајући боју у лицу.) Васо, 'оди ти овамо на телефон, нешто псује и грди, не разумем га... ништа га не разумем.
ништа га не разумем. Да ли то зврји телефон, или мени нешто зврји у ушима... Ништа га не разумем. 'Оди бога ти! (Даје му слушалицу.) ВАСА (узме): Ја сам овде, зете, Васа... Јест!... Живки нешто зврји... реци мени...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“... Оди, бре стари пес!... Крајем лета након две године после овога спушташе се низ Вардар кроз Демир-Капију караван са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Море бурно као да му гнев ускипео, А кроз маглу, кроз облаке муње севају, „Рибо, рибо, златна рибо, оди, молим те!“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.“ „Рибо, рибо, златна рибо, сад је истом зло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке? РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање?
ПОЗОРИЈЕ 5. ВАСИЛИЈЕ (као изван себе), ПРЕЂАШЊА ВАСИЛИЈЕ: Евице, ха моја лепа, медена, шећерна Евице, оди, Евице смоквена, цукерпокерајска Евице, да те пољубим, и јошт једанпут, и јошт једанпут.
Ја сам срећан, ти си моја, гледај ме, ја играм од радости, ти си моја, оди да те пољубим. Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи?
Краков, Станислав - КРИЛА
— Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди! Душко се окрете н пође горе ка гласу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, колико би’ ја Арси платио кад би ми он по овој оди удовлетворителни образ живонаписао! Видите колико су нужни чертежи и образи са знаменити’ предмета Сербије поети
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Оде.) ВИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА ЈЕРОТИЈЕ (на вратима, из којих је дошао): 'Оди' господине Вићо. ВИЋА: Јесте ли сами? ЈЕРОТИЈЕ: Сам.
МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло... МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, 'оди да те пољубим. (Љуби је.) АНЂА (изненађена): Да ме пољубиш? Шта је теби, дете?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов
И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: — Оди, Јованка, оди овамо! Јованка на то одмах се забели. Весело, чисто трчећи полети к њима.
И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: — Оди, Јованка, оди овамо! Јованка на то одмах се забели. Весело, чисто трчећи полети к њима.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години. Још Аџи Дервиш оди Перистер планину што гу пијеше, па саг ти ће гу пијеш. И коме да давам така раћија? Зар за комшије и ристијани?
Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија. А ристијани, кад излегну на пазар, донесу оди свој дом своја раћија и леб, сал чанче фасуљот што земат од менеме.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо! Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне.
Трљала се затим јаким пешкиром и тресла се од смеја. — 'Оди де, Паула, кад си већ ту; 'оди, истрљај ме добро где стигнеш, као што замореног коња трљају да му скину маглу с вида...
Трљала се затим јаким пешкиром и тресла се од смеја. — 'Оди де, Паула, кад си већ ту; 'оди, истрљај ме добро где стигнеш, као што замореног коња трљају да му скину маглу с вида... Охо-хо! још јаче!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Као што онај који је поверене себи новце синоћ на карте изгубио, сокаком оди, тако сам ја три дана у мисли удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг
— О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше остроумије; од оног дана како сте се досетљиво код вашег
Оклопиш уши, пак лепо грискаш твоју твравчицу или сламу, а свет и судбину остављаш нека оди као што су богови уредили.« »О, блажено, преблажено створење!« возопи Роман, и утом се пробуди.
Кад седа, он не седа као други људи, него се на столицу трућа; кад оди, он или управо у земљу гледи, или главу у небо диже.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Дон Родриго је своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у
Дон Родриго је своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у другу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да си ме затекао, краљу, код Немеша, бана вршачкога, може бити да би се напили: већ сам с децом игру заметнуо, оди, краљу, да се поиграмо“. Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо!
Расрди се војвода сибињска, па припаса сабљу оковану, па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три стотин' Маџара све
си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек
“ Заллака се јетрва Ковиљка, па говори сиротици Мирку: „Чедо Мирко, оди ближе стрини! Ја не имам да загрлим сина, а ти немаш да т’ загрли мајка, — оди, Мирко, да т’ загрли стрина!
Ја не имам да загрлим сина, а ти немаш да т’ загрли мајка, — оди, Мирко, да т’ загрли стрина!“ ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ Боже мили, чуда великога!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А зашто га турише? Неје чиновник, та да се карају? — А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е!
Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?! Зашто, Мане, дете моје? У зêм да пропаднем, оди срам и резилак! Жива ти ја! Узми си, доведи си дом невесту! Погле кол’ки човек стаде!
Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш! Тој ли је зборење? Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракијске чашице и
— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!... Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле
— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш. Ја већ и саг јоште видим што ме почитују... Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... Коју искаш, а мен’ ће бидне право... Све су си убаве... — Ех! — одмахну Мане руком.
тол’ко збориш како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи... — Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито.
Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...
Ела, Персо, викну си ја домакицу ми. Ела овамке да си видиш работу оди тој твоје „дете“! Нов адет да видиш! Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...
— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји! А Митанча — што напраји? — Ешек! Што ће праји?
А Митанча — што напраји? — Ешек! Што ће праји? Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување...
“ — Ех, ех, аџамија, па лудо... — Виде ли, Јевдо, што ни с напраји оди наш варош?! — Лелеее! — хуче Јевда. — А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје
Син му је... Леле, јединац според три керке!... Па што је саг сас Митанчу — њекња га видо’! Ништо не напраји оди момче... Како земља си дође... — Шта напраји? Ешкел’к напраји. Изгуби си р’з и трговачки чес’!... Чорбаџијски син!...