Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А, Јанко, Јанко...“ Но му Стана не даде да доврши. Она му уприје обје руке у рамена и то таман кад поново ћаше да се одигне. Сузбијен тако ненадно, Пејо паде на простирач, па, као малакшући од ране, једва изговори: „Ето, убише и мене!