Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једног поподнева, тек што стигох из школе, дјед ме тајанствено позва у свој собичак. Био је сам код куће. — Одидер вамо. Почепркао је по свом сандуку, извадио из плаве хартије Петраков сат и неповјерљиво ме погледао.
Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово. Нема бритве, нема ништа. Стриц се одмах досјети јаду. — Покрао Раде! — Који Раде?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде. Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити. ПОЗОРИЈЕ 4.