Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму. Дажди мрак; све ћути...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их. Стражари у кошуљама, са голим руменим мишицама, укочени пред назубљеном
Омичу се и звече копите коња... — Остављају нас саме... топови одилазе... И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима.
Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају.
Ту је била земуница у којој су крај сандука са бомбама, посилни на жару варили чај за официре. Чајем су они који одилазе гостили оне који су остајали.
Ћипико, Иво - Пауци
Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе. Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!” И искрено је сажали.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се мучи да издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу небу глухо као бродови.