Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
отишли, а Турци јошт своје судове не поставили, то мој отац почне судити као кнез или обрлајтнант, и свуд је по нахији одио, и народ му се добро повиновао.
” Ја сам често одлазио на Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи, и Турцима једнако говоре:
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори, Та и досад у бој сам одио, Па ти свагда здраво доодио, Сан је, веруј, сан је лажа стара, Мозгом крене, па срдашце вара.
Проклет био, куда год одио, Он нам Турке у срце пустио“... То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Милета?...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао! Куд год поступао, свуда ка срећу наступао! Куд гођ одио, дома долазио! Куд се гођ окренуо, свуд те срећа пратила! Куд ходио, срећан био!
Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио! Узма те узела! (да ти се узму и руке и ноге, тј. да се укочиш). У њедра ти се змије легле!
Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио. Комад хлеба не би заискао да зла не помисли.
ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а дружину, како прави сват, јуначио и соколио!
Здрав, барјактару, здрав ми одио, вазда барјак носио; барјак ти трептио, а ти под њим као пеливан летио; здрав ми био, јуначки га вио како би сам хтио
Првјенче, брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и весело наодио!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На[х]одио сам неко подо-бије међу његовим мудровањем и архијереовим. Почео сам сматрати еп ископе и мирске свештенике као праве
А нека ми ко не замери што ћу правицу рећи: и моја су ми житија на неки начин доста крива, јер би[х] на[х]одио многе који су добро јели и пили и господски живили, пак су међу свете метнути; а многи живили су како су год хотели,
Нека ми нико не баца преко носа да сам по вишој части пешице [х]одио, зашто ово је много боље за ме било ради многи[х] узрока; но ова два, која ћу казати, стотине вреде.
али што му драго, (помислим у себи), нећу ја ни први ни последњи бити који је по Францији и по Инглитери пешице [х]одио. Мојега благороднога и љубимога романскога епископа већ сам о мојем намеренију предуведомио био.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Узме овај вишњовац у шаке, пут под ноге па удри по свиту, не би л̓ правда јаукнила. Одио он, бродио, све витрове протукô, ал̓ из витра никад да викне правда „јој“.
А сад да ниси јаукô! — па он њег, ал̓ поштено, опармачи и оде. Удри и опет тражи. Одио, бродио, и опет се већ натукô до миле воље, док није дошô на нико чудно острво, а на том ника шарена ледина од цвића.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
себе овако еквипирата, и сумњати почне да л’ је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се сам поименце повиче, кад се за нос увати и осети да га боли као и пређе, увери се да је он онај исти
Овај јунак, видећи себе не само тамнице, него и љубовног предмета избављена, одио је са својом Розинантом тихо, дубоко у мисли удубљен куд је пошао и које је определеније пута његовог.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам јунак душу огр’јешио и уз часне посте омрсио, — у Љешници три ноћи ноћио, и три дана по њојзи одио, док сам турску уводио војску, с Турцима сам мрсно вечерао, вечерао мрсно и ручао, с Турцима сам ишô у џамију, турски