Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да бар хоће да разговара! Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен; избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом. Сад се већ Љубица одистине наљути.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само му једна мисао сијну кроз главу: »А, ово се пада!... Дакле и ја?«... Али му још беше неверица да се то одистине догађа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
да ниси сама. Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. Старица се одистине обрадова. Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година
— Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? — Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје!
да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши. А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?...