Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
специфичности њиховог спознајног апарата: оно што нису својим прстима такнуле и опипале, не постоји у њиховом запасају одистинског. А међутим је Егидијев мелодрамски тромбон увијао и извијао, грмио и плакао, индигнирао се и молио.
Смрт је оно што стварима даје посвету. Она им придаје знамен реалности, озбиљност одистинског. Она свакој ствари даје њено достојанство пред лицем живота. Има ништавних, безначајних живота. Безначајних смрти нема.
Религија је поезија која се врши озбиљно. Врелина вјерникова жара, вриједност одистинског и пресудност које он придаје својој метафизичкој преокупацији, искључују сваку злу вјеру и сваку натруху какве стране