Африка
Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга
Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
природи коју је описивао, може се применити на његове прве приповетке: »Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Младицу купа рибар калуђер. Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби.
Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор. Заправо грм си који с низине брда надрасте, скупив у крошњу одежду земску, небеску ношњу.
Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара. Поредак њен је писмо неписма. Одише с њива злокрв ратáра. Раскршће свако није ли слика прилика трпних одсутног лика, изложба коби, кварних рачуна?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Једнога дана Жућа и Тоша мочвари крену шетњом; над њима облак, леден и тежак, одише снежном претњом. Трска се њише уз шапат благи: свратише мало, шетачи драги.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И баш тај дојам лабилности и чудесног постанка којим одише таква љепота даје јој драж мистерије и пришаптава нам да савршенство не настаје извјесношћу поступака и јасним
Тихи глин-глин старинске кутије с менуетом. Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини. Одише дискретним мирисом лавендуле из комоде у којој се чува бакина кринолина.
Петровић, Растко - АФРИКА
Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга
Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Преписку ИИ, 192 —, уздахнуо: „Еј, да знам у гитару ударити!” А већ Б. Атанацковић сав одише својим заносом за мелосом, првенствено нашим, па пише — в.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином. — Свануло већ! — протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе.
сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном, опојном свјежином, а у меком, слађаном шуштању изумиру пошљедњи, дрхтави одјеци тешког, уморног, дневног
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А хладовина све јача. Осећа се како земља некако свеже, мокро одише. До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...