Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Они на то сви се поклоне, а опет једнако стоје, неће да одлазе, а сви ћуте. Аганлија опет рекне: „Хајдете, хајдете сада, како сам рекао”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.« Људи се чуде шта му је сад наспело, па одлазе један по један. Кад ћир Трпко отера све, заповеди момку и чобанину, који беше већ дотерао овце из чајира и затворио их
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајде, куп’те перје, па да се полеже! И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером. Остаје соба с укућанима само. А затим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.
Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку. Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им срећан пут!...
Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају, као ни пунице им.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код њих глатко тако док неки демон не наруши мир међу њима. А ко ће тај мир нарушити? Видићемо.
Африка
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о! Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница.
Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу
снажно стегнуте од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме гуркају, па опет одлазе на посао.
Ноге газе по мекој, еластичној плажи. Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у
Црњански, Милош - Сеобе 2
тих славонских војника да своје рођаке испрате, и дарују храном, и новцем, и кад се премештају из гарнизона, и кад одлазе, и кад их вешају. Терцини се није надао да ће један официр царства покушати бекство, на такав начин, кукавички и подао.
Митрополит је говорио да они, који одлазе у Росију, греше. Да су те селидбе велике несреће. Да не треба напуштати аустријско царство, где сродници наши, и преци
људи су се бунили против насиља, и неправди, па их је било и таквих, у Будиму, који су били вољни да помогну оне, који одлазе, иако је то сад било опасно.
На крају, гушчје перо је забележило неколико коврџа, као да неке дивље гуске одлазе, у маглу. Кад се међу оним, намученим, пониженим, раздраженим, официрима, који су становали и крили се у Енгелу,
да је свет, и ратове, почео да гледа, својим очима, од године 1735, када су примљени у аустријску војску, из које сад одлазе. Прва велика превара, коју су доживели, у њој, била је што су их, стално, варали обећањима, да ће се у Сервију вратити.
Код Божича се, за вечером, брбљало, па је једва јео. Да и он нешто каже, Исакович онда поче да тумачи, да они одлазе у Росију, зато, што се тамо надају једном новом животу, а овде су изложени понижењу и неправдама.
Нису ни лајтнанти слепи. Виде они да Исаковичи одлазе, али шта ће бити, са онима, који остају, не питају. Упропастиће и оне, који на пас чекају.
људи из Елзаса и Лотарингије, да нико жив више није знао: ко иде, ко сме да се сели, ко остаје, која су села која одлазе, а која су што остају.
Као и сенатор Стритцески, као и његов рођак у Бечеју, и тај Зако је говорио да му се срце цепа, за онима који одлазе, али да он остаје, јер је свуд добро, где може да чита књигу.
и сам био васкрсао, из неке строгости, прегледао је, насмејан, скоро сваки дан, лично, обучене трупе, које у Миргород одлазе. А те трупе, као да су пробуђене из неког тешког и ружног сна, у неко весеље, и саме се појавише, као измењене.
А допало му се било и то, да те трупе, и без официра, са својим воктмајстерима, одлазе, на марш, као да их неки, невидљиви, ђенерали, воде.
насеља куд их шаљу као рај земаљски, спахилуке, лепоту, где цвеће мирише и челе зује, поручивао му је, сад, да зна, да одлазе на плодну, али пусту, земљу, где није сигурно, ни то, да ће имати кров над главом, за зиму.
Теодосије - ЖИТИЈА
И сви који с вером и љубављу долазе, кад одлазе, одлазе без туге и не без користи, јер од многих и различитих недуга оздрављење примају, и притиснути дусима нечистим
И сви који с вером и љубављу долазе, кад одлазе, одлазе без туге и не без користи, јер од многих и различитих недуга оздрављење примају, и притиснути дусима нечистим
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сви одрасли, без стварног занимања, одлазе на катуне (летња села) по планинама, готово једино из задовољства и да би провели лепо летње време на чистом и свежем
Печалбари се све више удаљавају од својих крајева и одлазе и у земље у које раније нису одлазили. До српско-турског рата од 1876.
У печалби се баве по више година, и тек се онда враћају на краће време, на два до три месеца, па затим наново одлазе. Мало је оних који сваке године дођу кућама на један до два месеца.
Сељаци су везани за земљу, иако је живот постао врло тежак услед прираштаја становништва: не исељавају се, већ само одлазе у суседне вароши, те у њима појачавају словенски живаљ. Врло су марљиви, трезвени и издржљиви у раду.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће. Каткад мачка и Шарова поваздан код куће нема. Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и тамо под старом крушком воде дуге разговоре.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сада човек плаћа и даје велику напојницу да умири савест. Жужи поправља шминку. Све је већ речено. Устају и одлазе ка некој позајмљеној соби да се још једанпут воле. Плакаће, биће им лепо, биће им очајно, биће им очајно лепо.
Сутрадан, баш као да одлазе на неки важан и одговоран посао, они поново заузимају своја места на зиду покрај невидљиве црне тачке, да чекају нове
Они који добију партију, стављају зарађени новац у заједничку кутију од старе бомбоњере. Када се кутија напуни, одлазе на вечеру у хотел »Југославију«, где се причају старе шале и препричавају смешни догађаји са летовања.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Глас елементарне радости пред непорецивом лепотом света, пред годишњим добима која долазе одлазе, због смешних и необичних збивања у жиботињском свету, због тајни којима се никад не начудити, склоност ка
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно. ШЕРБУЛИЋ: Да живе прави Србљи! СМРДИЋ: Живели!.., (Одлазе). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1. МИЛЧИКА (чита новине), НАНЧИКА (ступа) МИЛЧИКА: Ах, мами!
8. МИЛЧИКА, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Знате ли шта је ново? Маџари одлазе. ЖУТИЛОВ: Дакле зацело? МИЛЧИКА: Ено пуна пијаца људи. Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже.
ШЕРБУЛИЋ: Ено га гди се разговара с неким страним. СМРДИЋ: Ајдемо. ШЕРБУЛИЋ: Већ ми се досадило без посла бити. (Одлазе.) 4. ЖУТИЛОВ И НАНЧИКА СТУПЕ ЖУТИЛОВ: Но, шта си хтела отоич казати? НАНЧИКА: Ову нашу просе. ЖУТИЛОВ: Милчи?
ЖУТИЛОВ: Ајде, дакле, да не буде доцкан. НАНЧИКА: Може бити да му је зато по вољи што знамо добро маџарски. (Одлазе.) 5. СМРДИЋ, НАПРЕД, ПОТОМ ШЕРБУЛИЋ, СТУПЕ СМРДИЋ: Шта сте се толико с тим разговарали?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Православни Срби почињу упирати очи на »једноверну« и »једнојезичну« Русију, српски калуђери одлазе тамо да снабдевају и осигуравају српске цркве и манастире.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Људи су сасвим озлојеђени, не крију шта мисле! ХУСО: Нису то аскери, него Хасанага! (Аскери одлазе. На сцену улазе Хасанага и Јусуф.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.
Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује.
И зато их они нису ни пуштали да се друже са осталим, комшијским женама, да им одлазе. — Ја! шта ћете тамо? — обрецали би се они увек на њих. — Не умете још људски ни да се обучете, а камо ли...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Ајд, куме, ниси наишо на правог ђавола. (Одлазе.) (Завјеса) ДЕЈСТВО ВТОРО 1. ЈЕВРЕМ И СОФИЈА (ступе) ЈЕВРЕМ: Е, снао, како испаде баталија?
СТАНИЈА: Збогом, кјерко, ја богме не чујем добро. ЉУБА (Пијади): Видиш да се не срди. (Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор? О Господе боже благи!
НЕША: Већ за данас мани га, а сутра, вере ми, неће је имати. (Увати је за руку.) СТАНИЈА: Еј куку, еј куку! (Одлазе.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО 1. ВЕЛИМИР и МИЛАН (седе и сваки за себе чита новине), ЉУБА (ступи).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Када одлазе од куће, обично довикују са степеништа: „Мама, идем да учим код Банета; вратићу се у петак!“ Читава ствар, наравно,
Сама у старом „Чамцу“, лепо се видело како сузе падају (клик-клак) на палубу, а затим кроз расушене даске одлазе да се улију у Саву, а онда у Дунав, па у Црно море, које се такођер негде улива, само не знам где, јер сам била
И ту маман најзад избаци преостале карте на талон. Испостави се да све девојке из бољих кућа одлазе томе доктору Манџуки. Доктор Роберт не лечи свакога.
Успут набацујемо социјалне комплексе у огромним количинама, јер нас престижу чак и бициклисти! — Кокан и Љиљана одлазе сваке недеље у планине ... — почиње маман. — Та зна зашто живи! — Ха, Кокан! — једва дочека матори.
Мисли на нас, то је најважније! И ето, ко се последњи смеје најслађе се смеје! Два зелембаћа одлазе до отмене „Фонтане“ у Кнез Михајловој, док матори и ја седимо и клопамо нокте без никотина.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Ах, ја би волио сад гурабије него све карактере на свету! (Одлазе.) 2. (Соба код Марка.) МАРКО седи на столици а ЈЕЛИЦА близу прозора плете и књигу чита. ЈЕЛИЦА: Гöттліцх, ах!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена.
По шуму, изгледа да су то нека ужад и балони. Питам се да ли ме виде. Онда одлазе тако натоварени. Сви; једно по једно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На бедеме су сви отишли да виде како расту опсадне куле и небески ратници одлазе један по један бацајући оружје у пепељасте облаке. У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Па плачи, брате, кад видиш собу, а немој аконто да плачеш! СВИ (одлазе уз степенице). ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па
ПОЈАВА ВИИ ПОРОДИЦА, ДАНИЦА АГАТОН (излази први из собе, а за њим сви остали. Пролазе и одлазе у задњу собу, из које ће даље по кући цуњати, тако да ће се у идућој сцени још једном појавити те видети кроз стаклена
ВИДА: 'Ајде, бога ти, да не гледамо бар очима ово чудо! ТАНАСИЈЕ: Хајде, дабоме! (Одлазе у своју собу.) САРКА: А да ме пита човек шта ја чекам? Нећу ваљда седети овде да гледам у покојникову слику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На раскрсници застадосмо. Била је ту нека виша команда и ордонанси непрестано одлазе. Заустави се ту и један ескадрон коњице, који је дотле одолевао навали.
из аустријских ровова провирују жути телећаци, а иза стрељачке линије крећу се тројица и одлазе у позадину. Танасије проба телефон и разговара: — Ето, седимо и пљуцкамо на цео свет...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Али да знаш да нећу дозволити да ичије емоције доведу у питање нашу акцију, па ни твоје! (Одлазе према реци. Из куће се појављују Јелисавета и Василије.) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа!
СИМКА: Нек вас Бог чува! (Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене. Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми.
Рано после подне стајале су пред позориштем чичице и девојке са наочарима, чекајући и хранећи врапце. Они одлазе у трећи кат. По галерији седе они бледи људи што пред позориштем хране врапце. Улази Вајнгартнер.
Читам, полако, њине стихове, који остављају илустрације живота и одлазе у зрак, у брда, у вечне колутове. Место амбиција друштвених, самоћа, једна нова љубав за свемир и живот.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
волим те као своје рођено дете. Сироче: Идем! Госпођа у црнини. (Милује је.) Мило дете моје!... Сироче: Мати моја! (Одлазе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо. Имам ваздан да вам казујем. СПИРИНИЦА: 'Ајде. (Одлазе сви у десну собу.) ИВ ЈЕВРЕМ, СЕКУЛИЋ ЈЕВРЕМ (за њим Секулић): Ево, из ове собе.
ИВКОВИЋ (разматра цедуљицу, објашњава се нешто са тим грађанином, узима затим шешир и заједно одлазе). СРЕТА: Па откуд код тебе? ЈЕВРЕМ: Па тако, измешало се. Знаш како је у фамилији, све се измеша.
(Павки и Спириници.) Водите је, водите одавде. ПАВКА И СПИРИНИЦА: 'Ајдемо. (Одлазе све три.) ИВКОВИЋ (пошто је завршио исправку у говору одлази).
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ. ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
где његове тице Одлазе, да боље поднебље потраже, Некуд, где је лепше, где је живот мио... А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Чувај беле новце за црне дане. — Како ко чува, тако и има. — Доцкан је онда штедјети кад нестане. — Новци кад одлазе имају сто ногу, а кад долазе само двије. — Сребрна рука која стече, а златна која сачува. — Пружај се према губеру.
На крају црквењак и један ђак зазвоне у оба звона на торњевима и сви одлазе са вертепске сцене. Кад се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
о мазгама, и оне који су у метосима економи манастирских села, оне који су ван манастира послати, и оне који другде одлазе заповешћу игумановом, и просто све који служе, да службу вашу обављате свесрдно као и они који се надају не малој
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Хајде, кћери, угасите горе, затворите! ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пружа Вукашину цигару да припали. Овај пали на свећу. Коса му запуцкета. Некакво му се велико зло десило. Зашто не одлазе? Симка срете Аћимов поглед, руке јој пођоше ка софри да нешто узму, па се полако вратише на крило.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— тужили су се на болове у ногама и очима, распитујући се за место на које дечаци најрадије одлазе, док се један рибар не превари, па рече за бор на обали мора. — А тако! — узвикну главни ухода и позва чету војника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Свугде, у свима напредним варошима Запада, Мардохај има својих једноверника и посредника. Наше књиге одлазе у цео свет.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А мало после чланови преког суда са везаним, уплаканим регрутима и Ресулом, праћени дреком дивљег чопора, одлазе у дубодолину иза штаба. — Милост, милост, гос' ђенерале... трудићемо се... поправ...
Грозни су доктори. Лупају чекићем по лобањи као звекиром у капију... И један по један, одлазе реконвалесценти на вечеру замишљени. ...Па се после вечере павиљон спрема на спавање.
И сељак пристаје да се закуне, те онда одлазе сви онако скупа у његов дућан, а он узима из комшилука неке шнајдерске мустре од штофова, па на оном пакету заклиње
руке му, пуне пасоша што има да их разда, дрхте, па чита гласно редом, једно по једно име, и они људи и жене примају и одлазе. И тако, загрцњава се он и чита, па долази ред и на Бранка Аргировића, те и он прима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одлично се слажу, жене им се међусобно посјећују, један к другоме одлазе на црну каву и партију шаха. А сликају сваки на свој начин, најчешће један дијаметрално опречно другоме.
хвала..., хе, дакле, до виђења, до скорог виђења, хвала, хвала, још једном, довиђења! — И коначно одлазе. Промичу опет ходником, силазе степеницама, добростиво се осмјехују вратару.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дијете га чека и чека и сада, као дјевојка, кад се оне ноћи сјети, протрне. Дуго је чекала. У крчму долазе људи и одлазе.
Већ је добро заноћило, гости су ређи, а они што долазе климају главом, мутне су им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући и пиштећи кроза зубе.
Сиђу обоје. За банком стоји Спасоје и точи пиће гостима што долазе и одлазе. Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати и напуни двије чашице жестокога пића, донесе па и сам сједе до ње.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па, забога, идите, идите, нађите га! Али брзо, одмах! ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу). ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер? МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут?
'Ајде свака на своје место, па кад изађете на улицу, а ви се чупајте све док вам трају длаке на глави. (Ове одлазе и седају.) А ти, Живка, опрости. Ово је, знаш, онако, мало фамилијарно објашњење. ЖИВКА: Није ми баш пријатно, али...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима. Поступак је мање тражен, више спонтано нађен.
дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка попне на спрат да то види, па сиђе.
А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док не замакну за угао.
Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се враћају са војне као у завичај. Пошто роман има прстенасту композицију, судбина
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним степеништем Мој је завршен дан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ. Лепе успаване девојачке очи гледају нас предусретљиво.
Затим човек под маском чини покрет да би да их поједе и сви околни, у ужасу и радости, деру се: — О, о! Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница.
Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу
снажно стегнуте од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме гуркају, па опет одлазе на посао.
Ноге газе по мекој, еластичној плажи. Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам
СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани... (Сви одлазе.) ТРЕЋА СЦЕНА На дунавској обали. Јања, скелеџија, Порфирије и Радак. РАДАК: Јесте, од њега.
“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА Радак сам на истоме месту, а доле на обали чује се како Јања и Порфирије испљускују чамац...
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске
Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!... Попо, снаша-Ано, Бошко, хајд’. хајд’, хајд’! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ!
(Гласно.) Махнита је!... Одлаз’те сви, Да јој намеру боље искушам. (Турци одлазе.) СТАНА: Сина ми дај! О, силан пашо, моћи врапчије, Што тврдим кљуном краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом —
СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму. Главаш се опрашта са Спасенијом.
(Гласно.) На ноге, брзо!... За њима сад, Докле се вуци нису спремили!... (Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати. ЧЕТВРТА СЦЕНА Пред Станојевом колибом.
Хајд’, хајд’, хајд’, у потеру! (Вук и Радак одлазе.) А ти си, Исаче, На страшној муци каљен челиче, Са мном ћеш овде тренут чекати Да кужну таму крвљу разведриш По
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ако је официр, за њега постоји само фронт и варијете. Средину не подносе. Са положаја одлазе право за Солун, где се не трезне по неколико дана.
армије, дивизије, разни ордонанси и ађутанти долазе непрекидно, прегледају терен, нешто уцртавају у своје карте и одлазе. Издају се последње заповести. Нашег команданта одазвали су хитно у армију.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!... Ја мучитељци одох најлепшој Да од ње чујем своју судбину, Да јој се
(Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.) ЈЕДАН СТАР СЕРДАР: Та реч је страшна: „прогнати“. Њега прогнати! Хеј, друже стари!
Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е чу ли, зликовци како говоре, Да издајника старог измоле?
СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде. (Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао....
СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре.
Станојло, брже идите! А ја ћу донде Миру гледати... ТРЕЋА И ЧЕТВРТА ПОЈАВА [Станиша, Бошко, Богдан и Станојло одлазе у турски табор, где добијају помоћ.] ПЕТА ПОЈАВА [Црногорци се спремају за отпор.] ШЕСТА ПОЈАВА У кнежеву двору.
— СТАНИША: Сви неверници! Сви! Сви издајници! Проклети, бог дао! (Станиша и још неколицина одлазе.) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови! ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.
сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.
Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и
невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају.
Стид их од њега. Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
са најновијег гроба и баци на туђицу (Беговић, ЖСГ, 240). На Бусани понедеоник (први понедеоник по Ускрсу) одлазе жене на гробове својих умрлих и »бусају« их, тј. секу мотикама бусење траве и облажу гробове (СЕЗ, 19, 6). У ркп.
»У Жидиљу је обичај да жене, кад хоће да подлију млеко, одлазе на ливаду и ишчупају бусен траве, који ставе испод суда у који подливају млеко.
Титрица или иванчица. На Ивањдан рано ујутру »ладарице« одлазе у ливаде и »стално пјевајући наберу много иванчица и сплету од њих већи број вијенаца«, које потом, кад се врате у
Ћипико, Иво - Пауци
Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити. И он у трен крену низбрдицом за њима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе, други долазе. Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни војници подучавају у
Све је то деловало некако злослутно и то се јасно видело на лицима људи и оних који одлазе на пут и оних који остају да са стрепњом ишчекују њихов повратак са драгоценим товаром.
Нашли су нас. Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи. Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе.
Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе. Боже, како ли смо били детињасти кад смо помишљали да смо најзад открили ово скровито уточиште!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
! (Слушкињама): Оставите то па се брзо обуците да носите на гробље шта треба да се подели за покојног газду. Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама.
ТАШАНА (слушкињама): А сада идите ви. Само брзо, да на време стигнете на гробље! СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком.
Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.
КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе). КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће?
Улазе бегови. Испред сваког слуга, осветљавајући му пут, носи фењер. Све слуге са фењерима пролазе и одлазе у двориште Кафеџија и момци прихватају беговима њихове кратке, скупоценим крзном постављене колије и вешају их о зид.
Мемете, море, Мемете, Докле ће викав на тебе? По свршеној игри бегови, Цигани и чочеци одлазе. САРОШ (оде за њима). ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и свирка ага који пролазе поред куће Ташанине. Ташанина соба.
Нек се памти на чији дом, кућу насрну! СВИ БРАТСТВЕНИЦИ (одлазе журно): Његову главу! МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем... и да јој га ја, рођени отац, дам у руке.
(Осталима): Сад хајде. Ја на гробље, а ви вашим кућама. Овде се нема шта више. СВИ (крстећи се побожно, одлазе). ТАШАНА Не бој се ти мене, Парапуто. Чуваћу те ја. ПАРАПУТА Не бојим се. Јер и ти си земља као и ја.
(Остаје над Парапутом клечећи до његове главе и једнако га утуткавајући јорганом.) ЈОВАН и СЛУШКИЊА (одлазе у кућу, горе).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају. Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Избеглице које не могу даље, очајне су и свакога познаника питају за савет шта да раде. Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши.
Нека магла спустила се изнад вароши. Војници тумарају по логорима и договарају се. Неки се опраштају јавно и одлазе. Други крадомице, ноћу, и замичу заобилазним путем. Али већина остаје збуњена, неодлучна.
Затим се лагано померали. Сигурно је нека велика препрека пред нама... Тапкамо ногама од зиме, све у месту. Неки одлазе напред, да би се кретањем загрејали, затим се враћају и причају како се на једној стрмој литици претурају „у тумбе“ и
Целога пута нас запиткују где смо добили брашно, ко даје, има ли доста и сви журно одлазе у Сан Ђовани. Брашно је делио војницима поручник Лука. На свакога официра и војника дошло је по две шаке брашна.
Наређења за покрет још нема. Возови су запрегнути. Ордонанси на коњима журно одлазе. У даљини праште пушке. Један ордонанс у пролазу рече да су Бугари разбили један наш ескадрон, који је био на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Већ скривасмо се под клупе и у порубе Злочинци! - тих неба, Требало би да неким спасоносним световима одлазе: Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе! Ко дићи котве, Ко прекинути ланце, за велике полазе?
Има оних који одлазе Под плотове, да одлакшају утробу, Крај разбијених флаша који пролазе И нађу се одједном у гробу. Има оних који
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (за њим): Кући право! (Циганима). А ви? Зар сте још ту? (Замахује штапом.) САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (понизно одлазе; за њима полази и Коштана). ТОМА (Арси, стајући пред Коштану): Сви! Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо!
(Бије Цигане.) Сви беже. АРСА зауставља Гркљана, Салче. КОШТАНА и ОСТАЛИ (одлазе). САЛЧЕ и ГРКЉАН (се збију уза зид дрхћући преплашено). АРСА (предишући од беса, уноси се у Митку): А? Па сад? А...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ако ништа не никне, онда се вајкају и капом »хеју« гоне, одлазе, пак долазе, мотре, приклекују, није ли што земља издала, надаље се надају еда што, еда што!
Да се и думенџије уједно с весловозари с починком одмарају с временом. Једни у томе весла помећу и други с думенисања одлазе.
Многи данас уједно с нама су у разговору злом и добром, а сутрадан тамо одлазе. Данас их милујемо, а сутра их жалимо помрле.
слична, недознана, онда смишља и стрели од велике плахе којено све то ти виде са својом пробом којино пре нас тамо одлазе.
А то пакло где је, ко то зна! Је ли, а није ли? Што се вели да тамо душе по смрти одлазе, — а где ли су те душе? Ветар у ветар се разишао, пак тот-тамо! нигде ништа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући. Променила се Зона; постаде дете друкчије.
“ и томе подобни разговори. једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно. Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.
“ или други питају мало подсмешљиво: „А, јоште ли га нема?!... Јоште си зар спију?“ веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.