Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу. Ту је помагала и ручала, а тек је после верече одлазила. Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Рече капетану да је био тражен! Два лепа, женска, ока, каже, тражила су капетана, цео дан, по трактиру. Она је, каже, одлазила и у капетанову собу.
Зна она зашто је њена мати, кришом, од куће одлазила, и куда је одлазила. Дабогме, долазила је код Зиминских, али је и код њега била. Осећа то она. Рекла је то и матери.
Зна она зашто је њена мати, кришом, од куће одлазила, и куда је одлазила. Дабогме, долазила је код Зиминских, али је и код њега била. Осећа то она. Рекла је то и матери.
је покушавао да је добије, као да се играју – према обичају оног времена – пастира и пастирица, Божичка је све даље одлазила од свог мужа.
Кола су из Токаја одлазила, према толчванским виноградима, најчешће већ пре сванућа, а око кола увек су се окупљали пси, узнемирени тим људским
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
година и због несигурности више су у кући и више су везани за кућу него раја која је, у доба велике несигурности, одлазила у планине. Они не познају планине, шуме, земље и околну природу онолико колико хришћани.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нашла га је луњајући крај Тисе и није имала времена да га однесе до рампе. Сада је одлазила тако брзо да нисам имао кад да јој кажем где ћемо се и у које време срести. Знао сам да то није ни неопходно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља. Одлазила је тамо сваке недеље »четвртком« носећи у зембиљу ашовчић и мале грабуље.
Милићевић, Вук - Беспуће
је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.
И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан. Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на
тежину; будила се са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се не зна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и
и наслоњена на лакат; — онда би Ирена послушно сјела у који ћошак, осјећала нешто тешко, и умарала се плачући, и одлазила код тетке да руча.
је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види; једино, преко празника, кад је одлазила кући, мада се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: — Спавај, чедо, одмори се. Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! — Тешке, нано!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И то! Она је, наиме, сваког дана одлазила на тај аеродром, или на Савски мост, куда високе личности улазе у нашу варош, а организатори би јој уваљали и
И то! Она је, наиме, сваког дана одлазила на тај аеродром, или на Савски мост, куда високе личности улазе у нашу варош, а организатори би јој уваљали и
Лова је одлазила и долазила. Одлазила у огромним количинама, стизала кап по кап. Једанпут смо залутали чак и у позориште.
Лова је одлазила и долазила. Одлазила у огромним количинама, стизала кап по кап. Једанпут смо залутали чак и у позориште.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Нисам ја већ ту, него нисам ја ни одлазила одавде. МИЋА: Остали сте? САРКА: Остала, дабоме! Није, него да ми други узме ову собу са балконом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бечкерек се орио Од пијане песме батаљона стајаће војске која је одлазила. То су били људи, сељаци, тако бирани, тако стасити – цвет Баната – да се ћуприја од њиховог парадног корака тресла.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео. Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер
Али она никога није гледала, | него једнако водила и представљала кућу као право мушко. Када би излазила и одлазила на чивлуке, да надгледа имања, ишла би на коњу. Слуге, с обе стране држећи руке на сапима, пратиле су је.
Али зато није ни умрла као остале женске. Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.
А Софка је код сваке одлазила, и сваку опет, из сажаљења, звала, да и она к њој дође. Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив.
Ја не знам где и какво је | то. Иди ти и подај! — тек онда би свекрва одлазила, пела се по таванима, завлачила по кутовима, где је ту ствар, ко зна кад и како, угурала.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Николи је веровао, јер га је он сваког дана обавештавао с ким је разговарала, куд је одлазила и колико се задржала. Старост, а не поштење, била му је јемство.
је да јој види траг постеље у подочњацима, а видео је само умор од искиданог сна, тугом је испраћао увече кад би одлазила у своју собу, и желео је... Он, свекар. За човека срамотно... Аћим се сјежи, устаде и удари у прозор.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао. »Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ
— Татага! Татага! — пружала су деца руке ка старици, а ова им се смешила и одлазила у шуму, све док једнога дана не ниче прича да је Татага чаробница. Ко је Татага и шта ради у шуми?
Ко зна! Вечно погнута, у истој одећи, са истом торбом на леђима, одлазила је у шуму још пре но што би роса спала с лишћа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све то издржавала је она, и сама на пијацу одлазила, јер деце нису имали, а још да је децу на врату имала, не би она ни ову операцију дочекала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад је у винограде одлазила и бака, а то је бивало много рјеђе, путовао је још један мали туш, још преносивији од дједовог.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Испочетка, баба би готово целог дана преседела. Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући. Доцније, само би навраћала. И то чешће, по два и више пута преко дана. И то све тобож послом. Не што хоће.
Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив... И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. Одлазила би натраг кући. А тамо већ се знало шта ће радити. Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.
Нарочито баба. Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних. Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду. Код саме Јованке такође одлазила.
Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду. Код саме Јованке такође одлазила. И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан
И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих. Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.
И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих. Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.
Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.
Нарочито је то било за мајку Младенову. Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Играла сам се са гривнама и огрлицама, веселио ме је сјај злата и чудесни преливи боја на драгуљима. Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води.
Док је журно одлазила у своје одаје, пратио сам је погледом. Требало је да оде оним спорим гордим кораком, како иду господари; желела је,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кола одлазила и враћала се натоварена храном. Сва она расплинута осећања, која су досад људе чинила равнодушним као да су каналисана
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха. Али Принцеза није одлазила. А каква је само чуда знала! — Бар у игри стакленаца ћу бити бољи! — рече дечак.
Узалуд је за њом јурио, узалуд псовао. Метлица му је стално измицала и одлазила онима који су мислили и на друге. Трчао је и трчао, већ је и оседео трчећи, али није могао да је стигне.