Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
14, 15 ли пунктова. Сад у скупштини кажемо да ми сваки на своју страну с војском одлазимо, нахија остаје без старешине и суда, а народу који код кућа остаје требаће суда, зато нека скупштина изабере два
Африка
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш удес.
Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем.
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом
Он је носио око врата неколико ниских гри–гриа, што су фетиши црних муслимана. По подне одлазимо истим реноом у село које носи живописан назив: „Један Фромаже на Ливади“.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Росијски амбасадор у Бечу, каже, чини Аустрији велику услугу, кад нас пресељава у Росију. Одлазимо, као да слушамо Гарсулија! Исакович је после причао да му је, кад то чу, било као да га је гром ударио!
Ешкути, јудекси, коменданти, само што ме не пољубе, после визита, кад чују, да одлазимо. Знам ја шта мени желе, они. А шта ја, њима, желим, од како сам сазнао за се, то ти знаш, а не могу рећи пред децом.
Теодосије - ЖИТИЈА
О, ти, Петре, тврда стено! Одоле каменим трпљењем својим, одоле и победи! Одлазимо одавде, из пребивалишта нашег одлазимо.
О, ти, Петре, тврда стено! Одоле каменим трпљењем својим, одоле и победи! Одлазимо одавде, из пребивалишта нашег одлазимо. Али ако смо и ми понекад побеђени, боримо се увек и зато неке чак и велике на крају живота надвладамо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо. Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
с њима, и момената кад смо пред њима дрхтали у најискренијем узбуђењу ватрене и савршене оданости, растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава места порока, чији ми је понор, мрачан као пакао, тек много
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нама би међутим било боле да заноћимо негде дале од реке, где није мочварно. Тако одлазимо у пусте колибе које су одређене за путнике, црне или ретко беле, које задеси наш удес.
Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно уво. Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем.
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом
Он је носио око врата неколико ниских гри–гриа, што су фетиши црних муслимана. По подне одлазимо истим реноом у село које носи живописан назив: „Један Фромаже на Ливади“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— трже се Мачак. — Лијеп, друже, лијеп — нагласи Стриц. — Има тамо један одсјек за позадинске курире. Тамо одлазимо ја, Јованче, Ђоко, Ник и Вањка. — Па куд ћете кад то завршите?