Милићевић, Вук - Беспуће
И они се растадоше. Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Два-трипут онда учесто уздану: Да л' ово њему у срцу одлану? Ту уста јунак на те ноге лаке, Па онда избом учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо
Кад узе дара, њој мало одлану, Чињаше с' сунце да јој опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из ока још јој суза
Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол одлану. И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго.