Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И срде, и душа, и сваки живац у њој ври читавом буром таквих осећања, жудних љубави... Та се навала морала одлевати, да је не потопи као поводањ, да је не угуши... А »мало маче« пред њом. Ето згоде! И тета је волела искрено.