Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну. Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.
Прштало је камење под челичним шинама, а са коњских копита су одлетали комади блата, ударајући по лицу возаре и послугу на топу.